1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Prekrivanje Fukušime betonom poslednja opcija

Situacija u Fukušimi umnogome je prekrivena velom tajne. Šta se tamo zapravo dešava i koliko je opasno? Pitali smo Miheala Zajlera iz Instituta za ekologiju Darmštatu, člana komisije za bezbednost reaktora nemačke vlade.

Pogled na nuklearnu elektranu u Fukušimi

Pogled na nuklearnu elektranu u Fukušimi

Dojče vele: Na šta ukazuje činjenica da su u blizini elektrane nađeni tragovi plutonijuma?,

Mihael Zajler: „To znači da su gorivni elementi vrlo, vrlo vreli, dakle vrlo blizu topljenja jezgra ili je ono već u toku, jer se plutonijum oslobađa prilikom veoma visokih temperatura. Problem je što instrumenti ne pokazuju šta je od toga slučaj. Ali, ma kako bilo, radioaktivnost je dospela u vodu i paru i pošto znamo da je sada stigla i do zgrade u kojoj su turbine jasno je da postoje pukotine u reaktoru kroz koje se ona oslobađa.“

Dojče vele: Japanske vlasti bez odgovora ostavljaju pitanje da li je oštećen omotač reaktora. Kako to komentarišete?

Mihael Zajler: „Oni to verovatno ne znaju. Problem je što svakako postoje mesta koja ne dihtuju i probušeni cevovodi. Ima mnogo cevi koje prolaze kroz omotač. I jasno je da su eksplozije i visoka temperatura dovele do nastajanja pukotina i da su ih povećale. Jedino se postavlja pitanje veličine tih pukotina. Naime, ako su manje postoji šansa da se u reaktor ubaci voda, jer onda ne ističe odmah. Dakle, što manje pukotine, to bolje za hlađenje. Što se popravki tiče one ne dolaze u obzir, mašine se više nikada ne mogu popraviti.“

Flash-Galerie Japan Atomkrise Fukushima Reaktor 16.03.2011

Dojče vele: Koliko bi mogao da traje proces hlađenja?

Mihael Zajler: „Pre nego što bude moguće isključiti reaktor, ukoliko se u međuvremenu ne dogodi nešto gore, biće potrebno najmanje godinu, dve, a kritično vreme u kome može doći do topljenja jezgra i ponovnog pregrejavanja ako hlađenje ne funkcioniše potrajaće više nedelja, pa i više meseci. Međutim, ako zračenje bude tako jako da nekoliko sati boravka na području elektrane znači sigurnu smrt, ljudi se, naravno, moraju povući. I tada bi u svim bazenima za odlaganje radioaktivnog otpada i u svim reaktorima situacija totalno izmakla kontroli. Nadamo se da se to neće dogoditi.“

Dojče vele: Da li bi bilo moguće Fukušimu, kao Černobilj, staviti u betonski omotač?

Mihael Zajler: „Pokrivanje elektrane betonom, peskom i drugim materijalima je poslednji izbor. Mora se prvo proceniti u kom trenutku hlađenje više ne pomaže i tek tada početi zatrpavanje, jer tada prestaju sve mogućnosti za hlađenje. Ostaje još pitanje koliko radioaktivnosti odlazi nadole. Jezgra mogu da se istope u zemlju i ako stignu do podzemnih voda onda će i one postati visoko radioaktivne.“

Autori: Peter Karpen / Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 29.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/RDbc
  • Datum 29.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/RDbc