1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Let's Face It!

Preko jezika do novog života

Na zidovima razglednice iz nemačkih gradova, po hodnicima romori nemački. Jedni uče da se snađu na pijaci, drugi već simuliraju razgovor s pacijentom. Sve više ljudi u Srbiji uči nemački kako bi što pre otišlo iz zemlje.

Pogledajte video 02:15

Dojč pa viza

Direktno iz klupa u nemačke fabrike i ustanove novosadska škola nemačkog jezika „Germania Zentrum“ ispratila je više od 220 učenika i to za samo tri godine. Osim onih koji motivaciju nalaze u pronalasku posla u Nemačkoj, jezik uče i studenti koji sanjaju o tome da školovanje nastave na nekom od prestižnih nemačkih univerziteta, ali i srednjoškolci koji poučeni iskustvom starijih prijatelja već razmišljaju o alternativama ukoliko u Srbiji ne budu mogli da pronađu posao.

 - pročitajte još: „U Nemačkoj se osećam kao čovek“

„Učim nemački od februara“, priča Aleksandra Pavlović dok se priprema za čas. „Počela sam zato što sam želela da idem na razmenu studenata u inostranstvo i videla sam da je jedini program koji se meni svideo na nemačkom jeziku.“ Njen „drug iz klupe“ Aleksandar Dimitrijević dodaje da mu najlakše ide pamćenje reči, a najteže razgovor. „Moram da vežbam. Počeo sam već da slušam muziku i gledam filmove i to mi dosta pomaže.“

Dve godine do sertifikata

Za one koji traže posao u Nemačkoj neophodan je nivo B1 poznavanja jezika, a pojedine pokrajine traže da se posle određenog vremena stekne i sertifikat za B2, objašnjavaju u školi. Bez obzira na to da li dolaze iz sfere društvenih ili prirodnih nauka, da li su stariji ili mlađi, za dostizanje tog nivoa znanja neophodno je oko dve godine rada.

„To je u slučaju da uče jezik poluintenzivnim tempom. Na primer, ukoliko rade, studiraju i slično, kako bi mogli i ostale obaveze da ispunjavaju“, priča Milena Vlahović. Ona u školi radi kao koordinatorka programa za one koji u Nemačku odlaze organizovano preko agencija za zapošljavanje. Takvi programi organizuju se najčešće za one čiji su poslovi najtraženiji na nemačkom tržištu rada – medicinari, električari, mašinci...

„Imamo saradnju i sa državnim i sa privatnim agencijama za zapošljavanje. Oni sklope ugovor o radu, kontaktiraju nas, a mi za njih izvodimo nastavu jezika i preuzimamo odgovornost da jezički osposobimo ljude da rad u Nemačkoj i da ih spremimo za završne ispite“, objašnjava Vlahović za DW.

 - pročitajte još: „U Srbiji nisam mogao da radim u struci“

Takvih organizovanih odlazaka, kažu, sve je više. „To su ljudi koji su sve druge obaveze podredili učenju nemačkog. Već su potpisali ugovore o radu i njihova je obaveza da pohađaju kurseve u trajanju od šest do sedam meseci. Oni dolaze svakodnevno od ponedeljka do petka tri sata, redovno se testiraju i moraju uvek da budu prisutni“, priča Milena Vlahović.

Za medicinare poseban kurs

Najveće interesovanje za nemački jezik je među mediciniarima, bilo da su lekari, medicinske sestre, studenti ili čak srednjoškolci. „S obzirom na to da studiram medicinu, iskustvo starijih kolega je da se tamo lakše zaposliti sa našim fakultetom, pa je to jedan od ciljeva za sada“, priča nam student medicine Jovan Simović koji uči nemački.

 - pročitajte još: Egzodus lekara iz Srbije?

Za medicinare je škola organizovala posebne kurseve. „Osposobljavamo ih kako jezički, tako i stručno. Imamo zadatak da ljude upoznamo s tim kao funkcioniše zdravstveni sistem u Nemačkoj, šta mogu da očekuju, šta su njihovi zadaci i obaveze“, objašnjava nastavnica Jelena Savić koja se specijalizovala za medicinski nemački.

 Deutschkurse in Serbien

Jelena Savić priprema posebno medicinare

To je, kaže, i za nju bio veliki izazov, jer je morala dodatno da istražuje i uči o medicini, kako bi mogla znanje da prenese i učenicima. „Oni moraju da nauče desetine hiljada novih stručnih reči, da se uče razgovoru s pacijentima. Simulirali smo razne situacije – od merenja pritiska, davanja instrukcija pacijentima. Morali smo ih spremati za vizitu, predavanje smene. Donosim im autentične formulare, izveštaje o nezi ili plan nege pacijenta na nemačkom. To je ono sa čim će se sresti sto posto i pokušavam da ih poštedim stresa prvog radnog dana“, priča Savić.

I trud se ceni

Osim učenja jezika, kažu, pokušavaju i da razbiju predrasude o Nemačkoj. „Postoji predrasuda da u Nemačkoj novac pada s neba. Onda ih suočimo sa činjenicom da će morati da rade i 12 sati u nezi i da Nemac jako dobro vidi šta radite dobro, šta loše, i skrenuće vam pažnju da li ste zakasnili ili niste“, priča nastavnica.

„Đaci se, na primer, uvek iznenađuju s koliko posvećenosti Nemci pristupaju svemu. Mi često pominjemo negu starih lica ili palijativu negu. Kod nas bi žargonski rekli: on je mator, šta se cimaš oko njega. A kad malo uđete u nemački zdravstveni sistem, vidite s koliko pažnje oni pristupaju masaži, raznoraznim terapijama svetlošću, aromama, pa pravljenju frizura, odlascima u šetnju, posećivanju kulturnih dešavanja u gradu“, dodaje Jelena Savić.

Oni koji im se iz Nemačke javljaju pričaju kako im je vrlo brzo sve to postalo normalno. „Pitala sam jednog bivšeg đaka da li se kaje, a on odgovara da se čovek na dobro lako navikne. Ali mi je eksplicitno rekao da nema ništa bez znanja jezika i savetovao one koji dolaze da se manu naših ljudi i odlaze među Nemce da vežbaju jezik“, priča nastavnica Milena Vlahović.

 - pročitajte još: Odliv mozgova remeti privredu i društvo

„A Nemci izuzetno poštuju ako vide da učite njihov jezik i niko neće zameriti ako pogrešite član na primer“, dodaje Savić ohrabrujuće. „Oni se oduševe već kad im odgovorite na pitanje Wie geht's (Kako ste), što se uči na prvom času. Bitno je da se trudite, a oni to znaju da cene.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Audio i video