Preduzetni istočni Evropljani

Prostrana hala za proizvodnju, prevelika za nekoliko mašina koje u tom ogromnom prostoru izgledaju izgubljeno. Dvojica mladića oprezno pričvršćuju plastičnu ploču sa plavo-zelenim prugama u jednoj sušilici. Nakon nekoliko minuta ploča je suva. Vlasnik firme Artur Vasilevski pažljivo je kontroliše. Pre tri godine je u Bad Honefu, nedaleko Bona, 44-godišnji Vasilevski otvorio farbarsku radionicu.

Artur Vasilevski dolazi iz Poljske. Za Nemačku se namerno odlučio. Želeo je da svoje proizvode prodaje uz nazanku „Made in Germany“, jer je takva roba traženija. „Nemački kvalitet poznat je u svetu. Teško da će neka strana firma da naruči nešto od poljskih proizvođača“, kaže on pomalo ljutito. Njegovi naručioci ne znaju da preduzetnik Vasilevski nije iz Nemačke. Njegova firma registrovana je u Nemačkoj. Poslovne pregovore sa naručiocima vodi njegov poslovođa – Nemac.

Više novca za isti posao

Oko 20 kilometara severozapadno, u Bonu, Roman malteriše jednu dvospratnicu. Njegova građevinska firma je tu kuću i izgradila. I Roman dolazi iz Poljske i ne želi da mu se objavi prezime. Pre sedam godina osnovao je firmu u Nemačkoj. Prvo je radio sam, danas zapošljava osam radnika. „Ovde, za isti posao, zaradim tri puta više nego u Poljskoj“, kaže taj pedesetogodišnjak.

Roman, baš kao i Artur Vasilevski spadaju u grupu od stotinak hiljada stranaca koji su se odvažili da u Nemačkoj postanu samostalni preduzetnici. U međuvremenu, svako treće preduzeće u toj zemlji osnovao je neko ko nema nemačko državljanstvo. Tako je bar pokazalo istraživanje Ministarstva privrede. U 2009. godini, stranci su u Nemačkoj prijavili 130.000 novoosnovanih preduzeća. Pre četiri godine prijavljeno ih je 100.000. Isto istraživanje pokazuje da većina tih preduzetnika dolazi iz istočne Evrope.

Poljaci prednjače

Karl Rajners radi u Industrijskoj i trgovinskoj komori u Bonu. On već godinama savetuje preduzetnike. Rezultati istraživanja nisu ga ni najmanje iznenadili jer su gotovo trećina ljudi koja mu dolazi po savete – stranci. „Prije svega Poljaci, ali i oni iz bivše Jugoslavije kao i Rusi“, objašnjava Rajners.

Do pre nekoliko godina su u osnivanju samostalnih preduzeća prednjačili Turci i Italijani. Sada su ih pretekli istočni Evropljani. Poljaci, koji su na čelu, na neki su način bili primorani da osnivaju firme. „Oni su još do pre godinu dana imali stvarno velikih poteškoća prilikom dobijanja dozvola za rad kao obični radnici. Zato su, da bi mogli ovde da rade, počeli da osnivaju firme“.

Uslužne delatnosti pri vrhu

Pre osam godina Poljska je pristupila Evropskoj uniji, ali je Poljacima svejedno vila potrebna posebna radnu dozvola ako su želeli da rade u Nemačkoj. Onaj ko bi otvorio sopstveni biznis, to je mogao i bez dozvole. Takav režim bio je na snazi sedam godina za sve nove članice EU iz istočne Evrope. Ali, čak i sad, kad ti građani mogu da rade u Nemačkoj i bez posebnih dozvola, ne očekuje se da će njihov elan za samostalnom delatnošću popustiti. Njihov broj ostaće stabilan, veruju u Industrijskoj i trgovinskoj komori.

Istraživanje Ministarstva privrede pokazalo je da se nije samo promenilo poreklo većine stranih preduzetnika u zemlji, već i vrsta samostalnih delatnosti za koje se pokazuje najveće interesovanje. Opao je broj novoosnovanih preduzeća u tradicionalnim doseljeničkim granama – trgovini i ugostiteljstvu. Današnji preduzetnici sa stranim pasošima zaradu traže pre svega u uslužnim delatnostima. Tako se trećina poljskih preduzetnika u Nemačkoj bavi građevinarstvom.

Stvaranje radnih mesta

Pa tako i Roman. U Nemačkoj ima mnogo Poljaka koji su godinama tu radili, baš kao i Roman, na crno. Mnogi od njih na gradilištima. „Hteli su ovde da rade legalno pa su ugrabili prvu priliku i pokrenuli sopstveni posao“, priča Roman. Većina njih su u prvo vreme bili jedini zaposleni u svojoj firmi. Neki su uspeli da svoje firme prošire i sada zapošljavaju po nekoliko radnika. „I plaćaju poreze, baš kao i ja“, naglašava Roman.

Artur Vasilevski koji je osnovao farbaru u Bad Honefu trenutno zapošljava četvoro radnika. Njegov cilj je rad u dve smene, u kojima bi, u svakoj, radilo po deset radnika. S takvim konceptom želi uskoro i da započne. „Ja ovde ne samo da otvaram radna mesta, ja dodatno angažujem i nemačke firme“, priča on ponosno. I dok se porodica Artura Vasilovskog u međuvremenu preselila u Nemačku, Roman i dalje svake dve nedelje putuje 800 kilometara kako bi u Poljskoj video svoju ženu i ćerku. Uprkos tome tome, svog unosnog posla u Nemačkoj ne bi se odrekao.

Autorke: Justina Bronska / Snježana Kobešćak
Odgovorni urednik: Ivan Đerković