(Pre)dugo čekanje na donirane organe

Ubuduće će svi nemački građani stariji od 16 godina redovno morati da daju odgovor na pitanje da li žele da doniraju svoje organe nakon smrti? Bundestag je u petak (25.5.) uz podršku svih poslaničkih klubova podržao odgovarajuću zakonsku korekciju. Do sada su Nemci koji su želeli da doniraju organe, sami morali da preuzmu inicijativu i zatraže dokument kojim se identifikuju kao donatori.

Valja ipak napomenuti da novi zakon ne predviđa obavezno učestvovanje u ispitivanju, građani upitnike jednostavno mogu i da ignoririšu. U Nemačkoj u ovom trenutku oko 12.000 osoba čeka na donatorski organ. Svakoga dana, prema navodima Ministarstva zdravlja, u Nemačkoj tri osobe umru zbog manjka doniranih organa.

Čekaju na organ dve godine ili duže

Jedan od pacijenata koji čekaju na organ je i Jirgen Stouve. 51-godišnjak leži u bolnici i u njegovom se telu nalazi mnoštvo raznih gumenih cevi. Preko njih je Stouve povezan s jednom crnom kutijom pored kreveta. "Bio sam zdrav, mnogo sam skijao, vozio bicikl, pešačio po alspkim predelima", priča on dok mu pogled luta kroz prozor klinike u Bad Ejnhauzenu. U tom najvećem evropskom centru za srčane bolesti, Jirgen Stouve je jedan od ukupno 256 pacijenata koji čekaju na novo srce - srce donatora. Petoro pacijenata mlađe je od 16 godina.

Pacijenti ponekad na organ čekaju i dve godine ili duže, objašnjava Jan Gumert, direktor Klinike za torakalnu i kardiovaskularnu hirurgiju. Najprioritetniji pacijenti u proseku na organ čekaju u proseku i po tri meseca. Teo Ingerberg na donatorsko srce čeka već osam meseci. "Psihičko opterećenje je najteži faktor", kaže ovaj 61-godišnjak.

"Premalo je organa na raspolaganju", kaže specijalist Jan Gumert. Oko 20 odsto pacijenata na listi čekanja umre pre nego što su u mogućnosti da dobiju organ koji bi im spasio život. To je previsoka brojka, opominje lekar.

Ravnodušnost građana

Za razliku od Austrije ili Španije, u Nemačkoj građani moraju da obaveste nadležne institucije da li nakon smrti žele da doniraju sopstvene organe ili ne. Oni koji to žele, moraju da popune donatorsku legitimaciju. Većina to ne učini. Jan Gumert je siguran da mnogi jednostavno svesno ignorišu ovu temu: "Određenu ulogu igra i ravnodušnost!"

Najveći problem je da mnogi ljudi jednostavno nisu spremni da razgovaraju sa svojom rodbinom o donaciji organa. "Zamislite, mlada osoba umre i onda se roditelji pitaju da li pristaju da organi njihovog deteta budu donirani". U trenucima dok porodica tuguje zbog smrti deteta, jako je teško opteretiti je i pitanjem oko organa, napominje nemački doktor.

Politika se već neko vreme bavi reformom Zakona o transplantaciji. Ubuduće će zdravstvena osiguranja svojim klijentima slati informativni materijal o donaciji. Time bi građane trebalo podstaknuti da se odluče za donaciju. "Ja ipak ne verujem da će se time popraviti situacija s donacijom organa u Nemačkoj", kaže Gumert.

Gumert se zalaže za rešenje koje se praktikuje u nekim drugim zemljama. Tamo je zakonom definisano da su praktično svi građani potencijalni donatori - sve dok oni to pismeno ne opovrgnu. U SAD-u se prilikom polaganja vozačkog ispita kandidati pitaju da li žele da budu donatori.

A gde je hrabrost?

Ankete u Nemačkoj pokazuju da oko 80 odsto građana pozitivno gleda na donaciju organa. Ipak, broj onih koji je zaista spreman na donaciju jako je mali - oko 20 odsto stanovnika Nemačke. "Kad je već 80 odsto građana za donaciju, onda bi naši političari trebalo da budu malo hrabriji i u zakon unesu i odredbu da je svako donator dok to pismeno ne opovrgne", insistira Gumert.

I dok se izvan klinike diskutuje o modalitetima kojima bi se povećao broj donatora i doniranih organa, Teo Ingerberg gleda prema stolu uz njegov krevet: "Za večeru moram uzeti 19 tableta!" Tablete mu pomažu u održavanju funkcije srca. Teo Ingerberg i dalje čeka na odgovarajući organ. Baš kao i hiljade drugih pacijenata.

Autori: Vera Frajtag / Srećko Matić

Odg. urednica: Ivana Ivanović