Predsednik nema moć, on je simbol

Predsednik Savezne Republike Nemačke je poglavar države, ali ne i najmoćnija ličnost u zemlji. Njegova funkcija i zadaci znatno su redukovani zbog iskustava iz nacističke Nemačke. Nikada više najviši predstavnik Nemačke neće imati svu moć u svojim rukama – i to je razlika između funkcije predsednika SR Nemačke i njegovih prethodnika u Vajmarskoj Republici (1918-1933) koji su imali funkciju „zamenika cara“, da bi onda, na kraju, sva moć u državi bila prebačena na – Adolfa Hitlera.

Današnji predsednik Nemačke ne vlada – on reprezentuje zemlju. U državničkim posetama u inostranstvu on je „lik i glas Nemačke“. Na unutrašnjem planu, on simbolizuje „jedinstvo države“, kako je to Savezni ustavni sud potvrdio 2014. godine. Da bi se garantovalo jedinstvo, predsednik mora da deluje nepristrasno, a u svojim govorima da izražava stav koji se ogleda u vrednostima nemačkog ustava. Zato nemački predsjednik tokom svog mandata zamrzava članstvo u partiji čiji je član.

U državnim strukturama moći ugrađena je i funkcija predsednika, osim u izvršnoj, sudskoj i parlamentarnoj vlasti. Zato onaj ko je na funkciji predsednika može da, i van političke svakodnevice, daje impulse za dalji razvoj demokratije i pravne države. To je doživeo i odlazeći predsednik Joahim Gauk. Predsednička funkcija mu je dala „zdravo samopouzdanje“ u kombinaciji sa saznanjem da ne snosi za sve političku odgovornost. „To vam daje slobodu, da tu i tamo mirno i otvoreno nešto izjavite“, kazao je Gauk.

Tako bi savezni nemački predsednik trebalo da sa svojim govorima deluje na rešavanje nacionalnih i međunarodnih problema. On daje podsticaj, a zadatak da se to sprovede ostaje spoljnoj politici, odnosno saveznoj vladi i njenim ministrima. Predsednici se mahom zalažu za ljudska prava, promovišu vladavinu prava i demokratski dijalog. Njihove osnovne teme su, takođe: osiguravanje mira, borba protiv terorizma, evropsko jedinstvo i zaštita klime i prirodne sredine. Znak koji daje nemački predsednik mora da bude od nacionalnog značaja – i to je ono što ograničava njegovu funkciju.

Njegovim potpisom ugovori i zakoni postaju važeći

Ako Savezna Republika Nemačka sklopi obavezujući međunarodni sporazum, njega, u ime države, potpisuje predsednik. Slično je i sa zakonima koje su usvojili Bundestag i Bundesrat. Tek potpis saveznog predsednika stavlja ih na snagu. Uz to, poglavar države proverava da li je zakon i formalno ispravno donesen. Ali savezni predsjednik je na neki način i advokat demokratije: on mora da potvrdi da dotični zakon odgovara duhu Ustava Nemačke. U istoriji SR Nemačke bilo je osam slučajeva kada su predsednici odbili da potpišu zakone. Zakon o novom regulisanju bezbednosti bio je, tokom leta 2006, jedan od tih zakona. Tadašnji predsednik Horst Keler odbio je da ga da potpiše i – zakon je kasnije povučen.

Funkcija nemačkog predsednika ima važnu funkciju u kriznim slučajevima. U to se ubraja i to da predsednik može da raspiše nove izbore, ukoliko se dogodi da savezni kancelar koji je tada na vlasti, izgubi podršku u parlamentu. Predsednik predla#e parlamentu kancelara, imenuje i razrešava ministre, kao i savezne sudije, visoke državne zvaničnike i vojna lica. Takođe, deo dužnosti nemačkog predsednika su i pokroviteljstva različitih manifestacija, kao i uređenje državnih akata. On prima agremane ambasadora drugih zemalja.

Građani se susreću sa saveznim predsednikom na njegovim putovanjima širom zemlje. On zaslužnim građanima dodeljuje ordenje SR Nemačke, kao i Srebrni lovorov list i druge počasti. Često se događa da u kuće stigne rođendansko pismo od predsednika lično. Protekle godine, 4.000 Nemaca koji su napunili sto i više godina dobilo je čestitku od predsednika. Takođe, on preuzima na sebe i podršku porodicama sa sedam i više dece.