Predsednik Kine u poseti Severnoj i Južnoj Koreji | Politika | DW | 03.07.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Predsednik Kine u poseti Severnoj i Južnoj Koreji

Predsednik Kine Ksi Đinping danas boravi u Južnoj Koreji. Američkog saveznika i Peking povezuje više toga nego sa „bratskom“ Severnom Korejom. Na dnevnom redu su pitanja ekonomije i bezbednosti.

Koliko teorija i praksa mogu da budu u raskoraku, može se videti na primeru odnosa Pekinga sa dve zemlje na Korejskom poluostrvu. Teorija: Severna Koreja bi zapravo trebalo da bude najbliži saveznik Kine. Dve države su više od 50 godina povezane Sporazumom o prijateljstvu, kojim su se u slučaju sukoba obavezale na uzajamnu pomoć. Takav sporazum Peking nema ni sa jednom drugom državom. U praksi, međutim, Peking sa svojim prijateljem ima samo - robleme.

To je bilo jasno odmah nakon što je Si Đinping preuzeo rukovodstvo partijom. U februaru 2013, neposredno pre nego što je Si preuzeo i državno vođstvo, Pjongjang je izveo nuklearnu probu, ignorišući apele Pekinga da se uzdrži od tog testa. Peking je čak glasao za osudu Pjongjanga od strane Saveta bezbednosti UN. Nezadovoljstvo Pekinga još je više poraslo, kada je diktator Kim Džong Un naredio da se pogubi njegov ujak Jang Song Tek, koji je smatran najvažnijim kontaktom Kine u Pjongjangu.

Sasvim drugačiji je odnos Kine i Južne Koreje s kojom su odnosi normalizovani tek 1992. U poslednje dve decenije, Južna Koreja je uspela da postane treći po veličini trgovinski partner Kine. Peking je pritom najveći trgovinski partner Seulu. Trgovinska razmena između dveju zemalja iznosi oko 230 milijardi dolara.

Nordkorea Raketentest Kim Jong-un

Lider Severne Koreje pravi probleme partnerima u Kini

Severna Koreja izolovana, udvaranje Južnoj Koreji

Bliski odnosi su naglašeni činjenicom da će Si Đinping prvo posetiti Južnu Koreju, pa tek onda odati počast drugovima na severu. Od kako je Kim Džong Un na vlasti, dakle od 2011, u Severnoj Koreji nije bio ni jedan državnik. Si Đinping i južnokorejska predsednica Park Geun Hje, međutim, sastali su se već četiri puta, iako su oboje na funkciji tek od prošle godine.

Liu Điangjong, politikolog na Univerzitetu Singhua u Pekingu kaže: „Kada su u pitanju trgovina i uzajamne posete, Južna Koreja za Kinu igra važniju ulogu od Severne Koreje. To je jednostavno realnost, a i logična posledica tržišne ekonomije.“

Danijel Pinkston, ekspert Međunarodne krizne grupe (ICG) za Koreju, kaže da su ekonomije Kine i Južne Koreje tesno povezane i da je u razgovorima ta tema na vrhu liste prioriteta.

Politika poverenja

Ipak, još važnija je razmena mišljenja o bezbednosnoj situaciji na Korejskom poluostrvu. Posebno zato što je Pjongjang, samo nekoliko dana pre dolaska kineskog predsednika u Južnu Koreju, raketnim testovima obezbedio da za stolom u Seulu bude prisutan kao „nevidljivi treći“. Spor oko nuklearnog programa i raketa Severne Koreje biće sigurno važna tema razgovora Kine i Južne Koreje. Kina već duže vreme nastoji da ponovo pokrene multilateralne razgovore, međutim, Južna Koreja i Sjedinjene Države unapred zahtevaju konkretne korake u pravcu razoružanja Severne Koreje. U svakom slučaju, južnokorejska predsednica je na početku svog mandata inicirala preorijentaciju politike prema Pjongjangu, pod nazivom „politika poverenja“.

Südkorea USA Präsident Barack Obama in Seoul bei Park Geun-Hye Pressekonferenz

Predsednica Južne Koreje sa Barakom Obamom

U suštini, „politika poverenja“ želi da Severnoj Koreji ponudi dijalog, ali sa pozicije vojne snage. Ekspert Pinkston tu politiku naziva „milo za drago“. „Park je Severnoj Koreji poslala vrlo jasne signale: Ako Pjongjang sarađuje, Seul će takođe sarađivati. Ako bude ratoboran – sledi odgovarajuća reakcija.“ Predsednica Južne Koreje bi Kinu rado pridobila za veći pritisak na Severnu Koreju zbog programa nuklearnog oružja, ali do sada je Kina bila nevoljna da to uradi, mada bi naravno mogla.

Neiskorišćeni potencijal pritiska

Severna Koreja ekonomski u velikoj meri zavisi od Kine: 70 odsto njene spoljne trgovine odvija se sa Kinom, do 90 odsto nafte potiče iz Kine, 80 odsto robe široke potrošnje, 45 odsto hrane. Međutim, Kai Đian sa Univerziteta Fudan u Šangaju je skeptičan. U intervjuu za DW on kaže da potencijal pritiska svakako postoji, „ali, Peking će biti uzdržan“. Strateški interes Kine je u održavanju postojećeg stanja na Korejskom poluostrvu: „Kina ne želi da vrši toliki pritisak koji bi Severnu Koreju učinio nestabilnom ili čak doveo do kolapsa“, zaključuje Kai Đian.