Predsednik kao narodni prijatelj

Grupa od 128 filipinskih gastarbajtera vraćena 31. avgusta u zavičaj jer je njihov saudijski poslodavac bankrotirao. U Saudijskoj Arabiji je kriza nastupila zbog pada cene sirove nafte, što prema procenama pogađa 12.000 filipinskih radnika. Tu grupu radnika na aerodromu je dočekao predsednik Filipina Rodrigo Duterte, obećao im je pomoć i izrazio spremnost da lično odleti za Saudijsku Arabiju po Filipince koji su ostali bez posla, ali nisu u stanju da plate put kući. „Mislim da birači imaju utisak da je Duterte verodostojan i iskren, i ugodno su iznenađeni njegovim načinom“, kaže novinarka Pija Ranada Robles, koja je izbliza pratila Duterteovu predizbornu kampanju. „Duterte je govorio jezikom običnih ljudi – psovao je, zbijao šale, udvarao se ženama. Sve to je izgledalo spontano. Bio je čovek kao ti i ja, nije ličilo na predizbornu taktiku“, kaže Robles.

Duterte je osvojio 16 miliona glasova, a njegov suparnik na predsedničkim izborima koji je bio na čelu tada vladajuće Liberalne partije, uspeo je da dobije svega deset miliona glasova. Duterte ima imidž lidera čvrste ruke i mekog srca. Obećao je promene, a to se dopada i bogatim i siromašnim Filipincima. „Za imućnije slojeve su privlačna njegova obećanja da će uvesti red u haotičnu svakodnevnicu gradova. Siromašne privlači njegova empatija, njegova obećanja da će se brinuti o njima i boriti za njih“, objašnjava filipinska novinarka. Smatra se da oko četvrtine Filipinaca živi u siromaštvu. Uprkos impresivnom privrednom rastu na Filipinima, zabeleženom u poslednjih nekoliko godina, zemlju još uvek svakodnevno napušta po 4.000 ljudi.

Prekomorski radnici

Trbuhom za kruhom otišlo je skoro deset miliona Filipinaca. Najviše ih je na Srednjem istoku. Na Filipinima ih zovu OFW (overseas Filipino worker). Često su zaposleni u slabo plaćenim uslužnim delatnostima, pod lošim uslovima. Česti su medijski izveštaji o izrabljivanju, zlostavljanju i dugogodišnjoj izolaciji, daleko od porodice. Međutim, Filipinci i dalje odlaze u potrazi za poslom, jer 400 dolara, koliko u Saudijskoj Arabiji zarađuje kućna pomoćnica, kod kuće ne nudi niko.

Gastarbajteri su neka vrsta modernih filipinskih junaka: ističe se njihova požrtvovanost, a ni ekonomski doprinos nije mali – on iznosi osam odsto od ukupnog filipinskog privrednog učinka. Gastarbajteri godišnje prebace u zemlju oko 25 milijardi američkih dolara.

Mnogi od tih ljudi imali su utisak da ih je filipinska vlada u teškim vremenima ostavila na cedilu. Njihova organizacija „Migrante International“ još 2004. je informisala vladu o teškim uslovima života i rada svojih članova. Predsednik organizacije Geri Martinez kaže: „Prethodna vlada je reagovala odugovlačenjem na informacije o krizi u kojoj su se obreli naši radnici. Duterte je potpuno drukčiji. Odmah je sazvao ministarsku sednicu, poslao delegaciju na visokom nivou u Saudijsku Arabiju, procenjujući situaciju kao humanitarnu krizu.“

Solidarnost sa žrtvama

Duterteov angažman u ovom slučaju samo je primer po kojem se vidi na koji način on stiče poverenje građana. Uoči samita ASEAN-a u Laosu, na kojem je Duterte uputio žestoke reči američkom predsedniku Baraku Obami, u rodnom gradu filipinskog predsednika je u bombaškom napadu nastradalo 14 osoba. U roku od nekoliko sati pojavili su se snimci na kojima Duterte teši porodice žrtva i čak jednu ubijenu osobu ljubi u obraz. Peti Malaj, koja radi kao menadžerka u reklamnoj branši, bila je dirnuta tim snimcima, ali njena procena Dutertea nije tako jednoznačna: „Niko ne sumnja da njegovo srce bije za narod. Ali njegova politika, uprkos tome, nije ubedljiva“.

Nepoverenje prema institucijama

Malaj smatra da Duterteova politika impulsivnih odluka i istog takvog sprovođenja, neće obezbediti neophodne reforme. Stručnjaci organizacije „Hjuman rajts voč“ (Human Rights Watch – HRW) su, na primer, filipinsko pravosuđe označili kao „razoreno“. „Kada ljudi vide da mogu da kupe ličnu zaštitu od policije ili da se može kupiti izuzimanje od sudskog progona, onda je sve jači utisak da su vlada i pravosuđe deo problema, a ne rešenja“, kaže za „Njujork tajms“ Filin Kajn, šef azijskog odeljenja „Hjuman rajts voča“.

Za sada se u zemlji ne čuje kritika ubistava u ratu protiv dilera droge, pa ni vlada ne vidi razlog da promeni svoju „strategiju“. Šef policije Ronald de la Rosas ovako odgovara na pitanje DW kada će prestati ta ubistva: „Onda kada Filipini budu očišćeni od droge i kada se svi ovisnici odviknu“.