Predsedavanje EU prevelik zalogaj za Grčku?

Grčki premijer Antonis Samaras kaže da će proriteti te zemlje biti privredni rast i socijalna kohezija u Evropi, kao i odnos Evropske unije prema izbeglicama. Dok se bude nalazila na čelu Saveta ministara, Grčka planira i da pomogne uspostavljanje zajedničkog sistema nadzora za banke u EU. Predsedavanje Evropskom unijom traje šest meseci, a države-članice na to mesto dolaze po principu rotacije.

Po pitanju privrednog rasta, vlada u Atini namerava da pruži dobar primer – naime, Grčka je u 2013. zabeležila budžetski suficit (prvi put u deset godina) i ta zemlja planira da tokom sledeće godine prevaziđe recesiju i vrati se na put privrednog rasta. Doduše, radi se samo o primarnom suficitu, drugim rečima, statistike ne uzimaju u obzir kamate na ogromne grčke dugove. Malo je evropskih političara koji veruju da će Grčka zaista uspeti da tako brzo prevaziđe krizu. Pojedinci se čak pitaju da li je predsedavanje Evropskom unijom preveliki zalogaj za tu zemlju, pošto je privreda u tako očajnom stanju.

„Sumnje su zlonamerne“

Grčka će se dobro pokazati, uprkos krizi, smatra profesor za evropsku politiku Panajotis Joakemidis sa Univerziteta u Atini. To je prilika za Grke da poboljšaju svoj imidž i povrate izgubljeno poverenje. „Ubeđen sam da će u tome uspeti“, kaže ovaj profesor.

U to je sigurna i poslanica u Evropskom parlamentu Silvana Rapti, bliska saradnica ministra spoljnih poslova Grčke Evangelosa Venizelosa. Ona žustro reaguje na sumnje da njena zemlja nije u stanju da se izbori sa odgovornošću. „Takve sumnje su zlonamerne“, kaže ova političarka. „Na primer, i kada je Belgija predsedavala Evropskom unijom, morala je da se izbori sa nepoverenjem. Belgijanci tada nisu imali vladu, ali su ipak imali dobar mandat, njihova kriza uopšte nije naškodila evropskoj zajednici“, podseća Rapti.

Više socijalne pravde u Evropi

Grčka će se na čelu Evropske unije naći po peti put. Tokom prethodna četiri mandata (1983, 1988, 1994 i 2003) Grčka je stekla reputaciju zemlje koja se zalaže za socijalnu pravdu, ali je u tim nastojanjima postigla samo skroman uspeh. Pravednije društvo u Evropi biće važna tema i u 2014, a posebna pažnja će biti poklonjena zapošljavanju mladih. Grčka političarka Silvana Rapti kaže da su sve glasniji zahtevi za socijalnom pravdom u Evropi. Ona smatra da je kucnuo čas za promenu politke – ne samo u Grčkoj, koju muči ekonomska kriza, već i u bogatim zemljama kao što su Nemačka, Francuska, i Velika Britanija.

Istovremeno, Grčka je svesna da predsedavanje Savetom Evropske unije više ne nosi istu težinu kao u prošlosti. Naime, Lisabonski sporazum koji je stupio na snagu 2009. godine, umanjio je nadležnosti zemlje koja predsedava tim organom. Ipak, politikolog Joakemidis veruje da će Grčka uspeti da se postavi kao posrednik i koordinator između Evropske komisije, Evropskog parlamenta i vlada zemalja članica.

Što se tiče politike prema izbeglicama i imigranitma, ovaj stručnjak smatra da treba obratiti posebnu pažnju na odnos između nacionalnih interesa i dogovora na evropskom nivou. Joakemidis smatra da se današnji propisi mogu poboljšati: „Na dnevnom redu će se naći jačanje agencije za nadzor granica Fronteks, kao i konsultacije sa novouspostavljenom radnom grupom Evropske unije za Sredozemno more“, naglašava ovaj stručnjak za evropsku politiku iz Atine.

Autori: Janis Papadimitriu / Darko Janjević

Odg. urednica: Ivana Ivanović