Predsedavajući EU zavisi od evropske pomoći | Evropa | DW | 01.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Predsedavajući EU zavisi od evropske pomoći

Jedno malo ostrvo sa velikim problemima od danas, 1. jula, preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskoj uniji. Samo nekoliko dana pred početak predsedavanja, zemlja je zatražila finansijsku pomoć.

Kriza evra baca senke i na predsedavanje Savetom Evropske unije. Kipar je prva zemlja koja predsedava i zavisi od evropske pomoći. Samo nekoliko dana pred početak predsedavanja, kiparska vlada je podnela zahtev za pomoć. Kao Španija, tako i Kipar u prvom redu ima problem sa bankama, koje su potpuno prezadužene. Janis Emanulidis, stručnjak za Kipar i Grčku pri centru „European Policy" govori o velikoj povezanosti između Kipra i Grčke, pre svega u bankovnom sektoru. Zbog restukturisanja grčkih dugova, kiparske banke su imale velike gubitke, kaže on. Ali, još nisu razjašnjene pojedinosti o visini pomoći i uslovima.

Novac i iz Moskve

Cypriot President Dimitris Christofias makes his statement to the media at the presidential palace in divided capital Nicosia, Cyprus, Friday, June 1, 2012. Christofias said he has tasked officials to draw up plans on how the country would deal with Greece's possible exit from the eurozone. Christofias told a news conference that conditions would be 'chaotic' if debt-drowned Greece quits the euro and that the impact of such a move would be felt not only by all other countries using the currency, but all of Europe. (Foto:Petros Karadjias/AP/dapd)

Predsednik Kipra Demetris Kristofijas

Pri tome je Kipar pre nekoliko meseci već dobio pomoć na jednoj drugoj strani. U decembru  je Rusija ovoj zemlji odobrila kredit od 2,5 milijarde evra. Na pomoć sa treće strane Evropska unija ne gleda baš rado, zato što se pribojava zavisnosti zemlje primaoca od davaoca pomoći. Joanis Kasulides, kiparski poslanik u Evropskom parlamentu međutim tu opasnost ne vidi. Hrišćanski demokrata Kasulides 2008. je u drugom krugu predsedničkih izbora izgubio od komuniste Demetrisa Kristofijasa . Ipak, on kaže: „Iako sam politički protivnik predsednika Kristofiasa i njegovu politiku često kritikujem, ne verujem da je ovaj zajam dat za bilo kakvu protiv uslugu."

Ali, zašto onda ruska pomoć? Janis Emanulidis to objašnjava „vekovnim istorijsko-kulturnim odnosima“ i zajedničkom pravoslavnom tradicijom. Ali, u prvom redu su ekonomski interesi u igri. “Ima ruskih investitora koji su investirali na Kipru i svoj novac stavili u kiparske banke. Zato postoje čvrsti razlozi zbog kojih je Moskva pomogla Kipru."

Pregovori sa Turskom stavljeni na led

Kipar neće biti samo prva zemlja predsedavajuća pod kišobranom za spas evra, već i jedina sa komunističkim predsednikom. To je i jedina podeljena zemlja EU: Doduše, čisto pravno gledano, ceo Kipar je pristupio EU 2004., ali faktički, to važi samo za južni, grčki deo. Severni deo su 1974. okupirale turske trupe i on se zove Turska Republika Severni Kipar. Međutim, kao državu priznaje je samo Turska. S druge strane, Turska ne priznaje Republiku Kipar. Ona je zatvorila svoje luke i aerodrome za njene građane i odbija carinsku uniju sa Kiprom. Ovakva politika ima direktnog uticaja i na predsedavanje. Jer, vlada u Ankari koja još uvek vodi pregovore o pristupanju EU namerava da bojkotuje sva zasedanja Saveta ministara koje vodi Kipar, a koja se tiču Turske.

Prema oceni Martina Šulca, predsednika Evropskog parlamenta, to stanje je nepodnošljivo. „Ne može to tako... da zemlja koja želi da postane članica EU kaže: Ne priznajemo zemlju koja je već članica Unije i dok ona predsedava, mi prekidamo sve aktivnosti.“

Šulc: U krajnjem slučaju EU će podržati Kipar

ARCHIV - Leute heben an Bankautomaten einer Bank in Nikosia auf Zypern am 29 Februar 2012 Geld ab. Zypern hat seine europäischen Partner um Hilfe aus den Krisenfonds EFSF oder ESM ersucht, wie die Regierung am Montag (25.06.2012) mitteilte. Als Begründung verwies der Staat auf die Auswirkungen der Griechenland-Krise. Die Banken beider Länder sind stark miteinander verflochten. EPA/KATIA CHRISTODOULOU dpa +++(c) dpa - Bildfunk+++

Kipar, šesta zemlja po redu koja će pod finansijski štit evro-zone

Evropska Unija, naravno, ne može da natera Tursku. Kiparski poslanik u Evropskom parlamentu Joanis Kasulides kaže: „To je njihova odluka. Mislim da će im škoditi, ali to je njihova odluka“. Kiparski predsednik Kristofijas smatra da postoji opasnost da ova situacija blokira predsedavanje. Nedavno je prilikom posete Briselu obećao: „Spremi smo da nastavimo dijalog u cilju rešavanja kiparskog  problema, pod uslovom, naravno, da to želi i druga strana.“

A ako se situacija zaoštri? Predsednik Evropskog parlamenta Šulc, Kristofijasu je obećao: “Ako Turska razvije aktivnosti ili preduzme mere koje za sada ne razaznajem, Evropska inija će sigurno podržati Kipar, kaže on i dodaje. „U interesu je svih nas da dođe do razumne kooperacije sa Turskom“.

Autori: Kristof Haselbah / Mirjana Kine-Veljković

Odg. urednica: Ivana Ivanović