1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Prednosti medveđeg zimskog sna

Sneg, bljuzgavica, kiša, hladnoća, prljavština i mrak - u takvim zimskim uslovima mnogi se ne osećaju baš najprijatnije. Ima ljudi koji bi zimu najradije prespavali - kao što to čine medvedi.

default

Zimski san je u toku

Te životinje, naime, mogu i do sedam meseci da provedu sklupčani u snu, sniženog pulsa, hraneći se rezervama masti nakupljenim tokom leta, bez obavljanja fizioloških potreba.

Kada bi čovek proveo toliko vremena spavajući, mišići bi mu na kraju postali mlitavi i nemoćni. Tako je, na primer, sa pacijentima kojima se posle dugog vremena skine gips. Osim toga, čoveka bi napao i dekubitus - hematomi zbog dugog ležanja i pritiska na ista mesta na telu.

Asiatic black bear Bär China

Čovek bi pretrpeo i unutrašnje trovanje, jer telo, vareći proteine, proizvodi amonijak i bikarbonate koje jetra pretvara u mokraću i koji se preko bubrega izlučuju iz tela. Ako ne bi mogli da prođu kroz takvu transformaciju, morali bi da se nagomilaju u krvi i pre svega bi amonijak doveo do trovanja. Osim toga, čovek bi dehidrirao kada toliko dugo ne bi pio tečnost. Međutim, medvedi su, kada se probude iz zimskog sna, u dobroj formi: niti su trovani, niti su dehidrirali, a sačuvano im je 90 odsto mišićne mase. Izgubili su samo mast unetu u organizam tokom leta i jeseni.

Reciklaža mokraće

To im uspeva promenom metabolizma i prebacivanjem na vrlo efikasan sistem reciklaže. Kod medveda, amonijak se za vreme zimskog sna ne izlučuje urinom. Jetra urin ni ne sprovodi u bubrege, već direktno u krv. Tamo se on pretvara u pljuvačku, koju medved ponovo guta, da bi je bakterije u želucu ponovo razdvojile na amonijak i bikarbonat.

Do dehidracije kod medveda ne dolazi jer bubrezi zaustavljaju svoju proizvodnju, ali i tako što medved spava sklupčan i diše u svoje krzno. Pri tome najveći deo vlage iz njegovog daha ostane u krznu, pa je on odatle ponovo udiše. Dodatne potrebe za vodom zadovoljava iz rezervi masti.

Hormonsko upravljanje

Berlin Zoo Eisbär Knut Tod

Impuls za zimski san medvedu daje specijalan hormon zvani HIT (Hibernation Induction Trigger). HIT dovodi i do snižavanja frekvencije pulsa na polovinu letnjih vrednosti. Osim toga, taj hormon smanjuje i apetit i telesnu temperaturu. Medved u zimskom snu ne diše duboko, tako da ne može da izdahne mnogo ugljen-dioksida. Zato njegova krv - zbog promene pH-vrednosti - postaje kiselija. Masno tkivo, čiji je zadatak da oksidacijom masnih kiselina proizvodi toplotu, takođe smanjuje svoju aktivnost.

Osim toga, pH-vrednost utiče i na funkciju takozvanih fosfofruktokinaza - PFK. To su enzimi koji upravljaju razgradnjom odeređenih ugljenih hidrata u krvi. Kada pH-vrednost u zimskom snu padne, razgrađuju se i ti enzimi, koji, opet, upravljaju drhtanjem. Kada se medved probudi iz zimskog sna, povećava se intenzitet disanja. On izdiše više ugljen-dioksida, pH-vrednost krvi se povećava, a sa njima i PFK. To dovodi do drhtanja, a ono zagreva telo. Za dobrih sat vremena, medved posle buđenja postiže "radnu" temperaturu.

Korist za ljude?

Bär Nachwuchs Straße

Specifičnosti medveđeg metabolizma vrlo interesuju i naučnike. Njih naročito zanimaju mehanizmi koji sprečavaju razgradnju proteina i, samim tim, mišićnih ćelija. Izgleda da su medvedi otporni i na osteoporozu, razgradnju kostiju. Za vreme zimskog sna, njihova koštana supstanca se obnavlja. Otkriće HIT-hormona navelo je naučnike na ideju da ih upotrebe i u medicini. Tako se oni danas nadaju da bi organi za transplantaciju mogli da traju duže ukoliko se pre transporta tretiraju takvim hormonima.

I intenzivna nega bi mogla imati koristi od medveđeg metabolizma. Tako bi, na primer, teško povređeni mogli da se prebace u stanje veštačkog zimskog sna kako bi usporili funkcije krvotoka. Osim toga, agencije za svemirske letove ESA i NASA razmišljaju o mogućnosti da se astronauti na dugim svemirskim putovanjima prebace u neku vrstu zimskog sna. To, doduše, još nije oprobano u praksi.

Autori: Fabian Šmit / Saša Bojić
Odg. urednik: Jakov Leon