1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

Predizborna trgovina mandatima manjina

Mustafa Canka27. januar 2009.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović raspisao je prevremene parlamentarne izbore za 29. mart. Opozicija tvrdi da se koaliciji na vlasti, zbog niza razloga, veoma žuri i da je zbog toga praktično izvršeno ustavno nasilje.

https://p.dw.com/p/Gh8R
Crna Gora: Vreme je za još jedne izbore
Crna Gora: Vreme je za još jedne izboreFoto: AP

Ustavni sud Crne Gore imaće ovih dana pune ruke posla. Opoziciona Socijalistička narodna parija (SNP) zatražila je od najviše pravne institucije u zemlji da oceni usklađenost izbornih zakona sa Ustavom. Jer, najviši crnogorski pravni akt predviđa garantovane poslaničke mandate za predstavnike manjinskih nacionalnih zajednica, čega u izbornom zakonu nema.

Potpredsednik SNP Vasilije Lalošević rekao je da će, ako se izbori održe po važećem zakonu, to imati za posledicu „direktno kršenje Ustava i zajamčenih prava, te podstaklo dalje nepoverenje u sam izborni proces“. Potpredsednik opozicione Liberalne partije Andrija Popović takođe je uveren da su izborna pravila daleko od regularnih.

„Ali to nema ko da kaže jer su u Crnoj Gori gotovo svi najvažniji državni organi u kandžama režima. Takav je i Ustavni sud Crne Gore.“

Koalicija sa Milom Đukanovićem na čelu do sad je uvek pobeđivala
Koalicija sa Milom Đukanovićem na čelu do sad je uvek pobeđivalaFoto: AP

Najviše razloga za nezadovoljstvo, dakle, imaju predstavnici manjinskih naroda, pre svega, Bošnjaci. Jer, po odredbama Ustava, oni bi u crnogorskom Parlamentu trebalo da imaju najmanje tri obezbeđena mesta.

Propuštena prilika za unapređenje zakonodavstva

Ako bi samostalno nastupila, pitanje je da li bi Bošnjačka stranka (BS) uspela da pređe izborni cenzus. Istovremeno, koalicija premijera Mila Đukanovića, ponudila je Bošnjacima dva mesta na svojoj izbornoj listi. Zato BS vodi pregovore i sa opozicijom.

Na listi vladajućeg saveza po jedno poslaničko mesto dobiće predstavnici Muslimana i Hrvata. U nešto povoljnijoj poziciji su Albanci. Naime, od 1996. godine oni praktično imaju svoju izbornu jedinicu, u kojoj se bira pet poslanika. Ali, Đukanovićeva partija je na svim dosadašnjim izborima osvajala dva ili tri mandata u toj jedinici, što joj je bilo dovoljno da osigura apsolutnu većinu u crnogorskoj Skupštini.

Lider Demokratskog saveza Albanaca u Crnoj Gori Mehmet Bardhi, u izjavi za Dojče vele, rekao je da je propuštena još jedna dobra prilika da se unapredi izborno zakonodavstvo.

„Unaprediti u tom smislu što bi u raspodeli mandata na tim mestima, gde žive i glasaju Albanci kao autohtoni narod, učestvovale samo liste sa njihovim nacionalnim predznakom.“

Direktor podgoričkog Centra za monitoring (CEMI) Zlatko Vujović rekao je da je manjinskim zajednicama bilo obećano da će im biti osigurana adekvatna zastupljenost u Skupštini Crne Gore.

„Ponovno odlaganje tih obaveza šalje jedan dosta loš signal svima njima.“

Po poslednjem popisu, manjine čine nešto više od petine ukupnog stanovništva Crne Gore.