1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Pred Srbijom „zanimljivi izbori“

Srbija je pred novim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima. Još uvek se ne zna šta će biti tema kampanje, ali se očekuje da partije ipak izađu sa relativno novim kako programskim tako i kadrovskim promenama.

Srbija ulazi u novi izborni ciklus sa nešto izmenjenim izbornim pravilima. Izmenama Zakona o narodnim poslanicima ukinuta je praksa blanko ostavki. Na izbornim listama najmanje svaki treći kandidat mora biti žena, a stranke će po prvi put morati da polože izborno jemstvo ako žele da koriste sredstva iz budžeta. Izborno jemstvo moraće da vrate u budžet ako na izborima ne osvoje jedan odsto glasova, odnosno 0,2 odsto ako je reč o stranci manjine, utvrđeno je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.

Političke partije posle izbora neće moći da određuju koji kandidati za poslanike će ući u parlament, jer će se mandati deliti po redosledu kandidata sa izborne liste, počev od prvog na listi. Na svoj način u izbore se umešala i Republička radio difuzna agencija (RRA). Ona je propisala da u predizbornoj kampanji jedna izborna lista ili kandidat mogu dnevno da iznajme pet minuta vremena na televiziji ili radio-stanici, a emiterima će biti dozvoljeno da u toku jednog dana prikažu maksimalno 90 minuta plaćenog predizbornog programa, i to isključivo van udarnih termina. Predstojeći izbori u Srbiji su inače prvi redovni četvorogodišnji izbori nakon 1997. godine.

„Ljudi su se zaželeli izbora“

Predsednik Srbije raspisao izbore za 6. maj

Predsednik Srbije raspisao izbore za 6. maj

Đorđe Vuković, programski direktor CESID-a, kaže za DW kako ne očekuje neku posebno negativnu predizbornu kampanju, jer Srbija postepeno poboljšava svoju demokratsku kulturu. Činjenica je samo da će novi izbori biti zanimljivi iz nekoliko razloga, ocenjuje Vuković:

„Pre svega, oni su neizvesni. Prosto, teško je sa sigurnošću reći ko bi mogao da formira sledeću vladu. To je jedna stvar. Nije bilo izbora četiri godine, dakle, ljudi su se malo i zaželeli izbora. U jednom trenutku mi biramo sve najznačajnije institucije, izuzev predsednika države, bar za sada je tako, videćemo šta će s tim biti do kraja. Tako da su stekla ta tri uslova da očekujemo neku dosta visoku izlaznost, ili izlaznost koja će biti u najmanju ruku prosečna kao na nekoliko prethodnih parlamentarnih izbora“.

Prokockan pun mandat

Redovni izbori nakon dužeg vremenskog perioda pokazuju da je i u politički polarizovanoj Srbiji moguće napraviti politički dogovor koji obezbeđuje pun mandat, ocenjuje za DW politikolog Jovan Komšić. Problem je samo što smo očekivali više rezultata od vlade koja je izdržala pun mandat, ističe Komšić:

„Na žalost, što zbog objektivnih okolnosti i krize, što zbog karaktera politika Vlade Srbije, čini mi se da nisu ispunjena tolika očekivanja od šansi koje je pružao pun mandat“.

Još ne znamo glavne teme

Političke partije su, s obzirom da se izbori održavaju u novom institucionalnom okviru, jer je novi Zakon o finansiranju političkih aktivnosti,ali i novi Zakon o izboru narodnih poslanika, sačekale udarac u gong da krenu u jednu žestoku izbornu kampanju, ocenjuje za DW Slaviša Orlović, profesor Fakulteta političkih nauka:

„Još uvek se ne zna, s jedne strane, šta će biti tema ili okosnica kampanje, i sa kakvim će programskim konceptom partije izaći. S druge strane, očekuje se da partije ipak izađu sa relativno novim kako programskim tako i kadrovskim promenama. I to se malo komplikuje sa novim sistemom po kome će liste biti zatvorene, svaka treća na listi žena, a pogotovu kod predizbornih koalicija to nije jednostavno ukomponovati“.

Ko s kim neće u vlast?

Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića najozbiljniji protivnik Demokratskoj stranci predsednika Tadića

Srpska napredna stranka Tomislava Nikolića najozbiljniji protivnik Demokratskoj stranci predsednika Tadića

Većina glavnih političkih stranaka je već naglasila s kim nikako ne bi stvarali predizborne ili postizborne koalicije. Slaviša Orlović kaže da na žalost po ovom pitanju u Srbiji važi pravilo nikad ne reci nikad: „I da partije nisu gadljive jedna na drugu. I kada se posle izbora dođe do sakupljanja 126 poslanika neophodnih za formiranje nove vlade, uvek su moguća iznenađenja“.

Jovan Komšić smatra da je jasno ko s kim neće u političku koaliciju, i da se stoga nakon izbora možemo suočiti sa nekim dilemama: „Da li raspisati nove izbore, zbog takvih rezultata izbora koji ne omogućavaju stabilnu većinu u srpskom parlamentu, bilo jednom bilo drugom ključnom partijskom stožeru; to znači bilo Demokratskoj stranci (DS), bilo Srpskoj naprednoj stranci (SNS). Dakle, raspisati nove izbore, ili pak u ime očuvanja stabilnosti države i stabilizaciji kursa ka EU, praviti veliku koaliciju. I bez obzira što je sada rečeno NE, nakon izbora možemo doći do toga da se zaborave isključive predizborne političke pozicije“.

Opasnost od V.D stanja

Mandat predsednika Srbije ističe februara naredne godine, i dosta se spekuliše o tome da se i ti izbori održe zajedno sa lokalnim i parlamentarnim izborima. Slaviša Orlović kaže da svakako stoje primedbe da se u izbornoj godini, zbog smanjenja troškova, izbori ne održavaju u maju i krajem godine. Ali, vanredni predsednički izbori sa sobom povlače ostavku predsednika države, a verovatno je bolje da imamo institucije i da one funkcionišu, čak i u okolnostima kada se vodi kampanja za parlamentarne izbore, smatra Orlović. Jovan Komšić smatra da bi prevremeni predsednički izbori bili rizičan potez, i stvaranje jednog V.D. stanja u jednom nimalo jednostavnom političkom momentu.

Autori: Ivica Petrović, Beograd
Odgovorni urednik: Ivan Đerković