1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Pred Italijom je težak put

Enriko Leta još nije ni preuzeo vlast, a međunarodni finansijski krugovi ga već hvale. Pritom je pred novim italijanskim premijerom ogroman zadatak: treba da izvede Italiju iz višegodišnje paralize.

Kad je Italija u pitanju, mišljenja (pogotovo kod ekonomista) se razlikuju. Za uglednog američkog ekonomskog stručnjaka Nurila Rubinija je treća po veličini evropska ekonomija već ionako u stečaju. Istovremeno, neki ekonomisti, poput Nemca Volfganga Franca, smatraju da je Italija puna potencijala. „Italija poseduje solidnu i efikasnu privredu“, tvrdi Franc. Istina je, naravno, negdje na sredini. „Italija je kao država insolventna. Ali Italija je kao zemlja bogatija od Nemačke. U severnim oblastima poput Pijemonta ili Lombardije primanja su daleko iznad proseka Evropske unije“, kaže predsednik nemačkog Udruženja izvoznika Anton Berner.

Nepovoljni okviri

Anton Berner

Anton Berner

U zemlji sa tako zvučnim markama poput Armanija i Ferarija, uspešni poduzetnici su uspešni, ne zbog političkih okvira, nego uprkos njima. Tako je i na području zapošljavanja. „Ako zapošljavate više od 15 radnika, nemate mogućnosti da se prilagodite razvoju na tržištu jer jednostavno ne smete nikoga da otpustite. Zato se mnogi poslodavci ne usuđuju da zaposle nove radnike“, kaže Berner za Dojče vele. Posledice toga na koži najviše osećaju mladi. Gotovo svaki treći građanin Italije ispod 25 godina starosti je bez posla. Ukupna stopa nezaposlenosti je sa 11 odsto dosegla rekordni nivo. Kruti zakoni o zapošljavanju doveli su do toga da se malo koji preduzetnik odlučuje na dodatne investicije i rast. Jer za firme iznad 15 zaposlenih su i pravila strožija. Ali ima i drugih razloga za nedostatak investicija. „Italijanski zakoni vezani za privredu su toliko nepregledni, a delimično i kontradiktorni. Rezultat toga su nepregledna čekanja na dozvole. Kada čovek napokon dobije dozvolu, situacija na tržištu se u međuvremenu možda i promenila. Zato mnogi radije odmah odustaju od investicije“, smatra Berner.

Bez izgleda za vraćanje dugova

Na konkurentnost italijanske privrede negativno utiče i nedostatak inovacija. Dok nemačka preduzeća za to u proseku izdvajaju oko šest procenata, italijanski privrednici za daju manje od jedan odsto.

To se naročito oseća kada je u pitanju izvoz. „Ako bacimo pogled na tržišta u Aziji, dolazimo do zaključka da Italijani tamo uopšte nisu prisutni“, kaže Berner. Nekada je italijanska mašinogradnja bila ljuta konkurencija nemačkoj. Nemačka industrija se kroz recesiju u Evropi provukla upravo pojačanim izvozom na Daleki istok. Recesija je utoliko jače pogodila italijansku privredu koja je od izbijanja krize 2008. izgubila pet odsto na volumenu. To je pruzrokovalo rast javnog duga koji trenutno iznosi 130 procenata bruto nacionalnog dohotka. Samo da bi održala taj dug stabilnim, italijanska privreda trebalo bi da poraste za pet odsto, u šta, s obzirom na trenutno stanje, niko ne veruje. Zato je sve veći broj uglednih ekonomista koji tvrde da Italija nema nikakvog izgleda da smanji svoje dugove, već da će se oni, naprotiv, povećavati.

Nespremni na kompromise

Berner, koji veći deo godine provodi u Italiji i dobar je poznavalac tamošnjih prilika, nije previše optimističan ni kada je u pitanju spremnost građana da nose reforme koje je najavio novi premijer Leta.

Enriko Leta obraća se Parlamentu

Enriko Leta obraća se Parlamentu

„Svaki stalež misli samo na sebe i ne želi da se odrekne ničega. Isto tako ne vidim spremnost na kompromise koji bi zemlju odveli korak dalje.“ To je još jedan od razloga zbog kojih taj nemački preduzetnik, za razliku od tržišta, ne reaguje euforično na formiranje nove italijanske vlade. „Ova vlada neće biti stabilna jer su ljudi koji su u njoj okupljeni, potpuno različiti. To jednostavno neće funkcionisati“, zaključuje Berner.

Autori: Žang Danhong / Nenad Krajcer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković