Pre dvadeset pet godina je umro Žan Pol Sartr

Sartr je rođen 1905. u Parizu, a majka, rano ostala bez muža, sestričina naučnika Alberta Švajcera, je omogućila sinu građanski odgoj. Studirao je na alitnoj ENS-školoi filozofiju, i već tada upoznao i Simon de Bovoar, životnu saputnicu sa kojom nikada nije živeo. 1933.i 34. je boravio u Berlinu, studirajući Edmunda Huserla, Martina Hajdegera i fenomenologiju, ne interesujući se za politiku, takoreći i ne konstatujući dolazak Hitlera na vlast. Ali po izbijanju rada, Sartr je regrutovan, a 1940. je pao u nemačko zarobljeništvo, i posle begstva je 1941. pristupio pokretu optora. Sarađivao je i sa listom «Borba» koji je vodio Alber Kami. Posle rata je pristupio komunističkoj partiji, ali ju je napustio posle ustanaka u Mađarskoj 1956, postavši ambivalentan prema Sovjetskom Savezu, komunizmu i marksismu. Zajedno sa Simon de Bovoar je sve vreme bio angažovan u nizu društvnih pokreta: Podržavao je borbu za nezavisnot Alžira, 1968. je stao na stranu pobunjenih studenata, protestovao je protiv rata u Vijetnamu, sastao se sa Fidelom Kastrom i Mao Ce tuingom, divio se Če Gevari. Zamerano mu je, međutim, da je dopuštao da ga instrumentalizuju radikalni levičari. 1974. je u štutgartskom zatvoru Štamhajm posetio šefa Frakcije Crvenih brigada, Andreasa Badera i sa njim razgovarao sat vremena. Posle toga je rakao:

«Politici koju ja zamišljam nije potreban Bader. Masa proletera i seljaka, koja će se boriti protiv kapitalizma, ne treba da nastaje strukturisanjem takvih grupa kao što je Frakcija Crvenih Brigada. Možemo reći da su akcije Frackije Crvenih Brigada irelevantne. Ali mogu da kažem, sa stanovišta mog apriornog simpatisanja levice, da je Bader ipak pokušao doprinos stvaranju novog društva. Ta pozicija nije skandalozna. Nema čistog kriminalca. Mislim da moramo znati da takvi postoje, čak i ako ih smatramo irelevantnim«, rekao je Žan Pol Sartr posle sastanka sa Andreasom Baderom , za koga je posle rekao da je delvoao "glupo".

Zanimljivo je da je prvi Sartrov roman «Gađenje» izdavač Galimar bio odbio, zbog brutalnosti u nekim delovima teksta. Veliki uspeh Sartru su doneli njegovi pozorišni komadi, posebno «Muve», ili «Prljave ruke». Opus magnum Žan Pol Sartra je filozofsko delo «Biće i ništavilo». A konačni proboj su Sartru donela dela «Egsistencijalizam je humanizam» i «Kritika dijalektičkog razuma». 1964. je Sartr nagrađen Nobelovom nagradom za književnost. Primitak nagrade je Sartr odbio, rekavši «iz ličnih i objektivnih razloga».