Prazne ribarske mreže

“More peni do ključanja dok ribari drvenim motkama udaraju ribe. Najmanje osam brodova okružuje gigantsku zamku. Deset muškaraca svom snagom povlači mreže ka površini, ulov se bacaka i praćaka u mreži. Kapetan Rodrigez kaže… „Svaki put je to neverovatno lep spektakl. Mi čitavu godinu radimo za ovakav trenutak. I kada je naš napor uspešan, naravno da smo srećni i zadovoljni. Kada ulovimo 100 ili više tuna, ta je naša radost najveća. Mi moramo da jedemo, ribama se hranimo.“

U višemesečnim pripremama kapetan Rodrigez i njegovi ribari polažu mreže sa teškim sidrima ispred obale. Gužva i borba traje sve dok se svaka pojedina riba ne izvadi u čamac. Početna euforija međutim nestaje kada je reč o brojkama: samo 45 riba je ovoga puta završilo u mreži. To nije ni polovina onoga što čitav ovaj posao polaganja i vađenja mreža čini rentabilnim.

Slab ulov

U luci se tune teške i po 140 kilograma kranom vade iz broda. Najveći broj se zatim izvozi u Japan. Jedna mlada žena stoji ispred kapetana Rodrigeza. Ona se zove Marta Krespo i šefica je mornarima. Njen izraz lica postaje sumoran, kada govori o razvoju poslednjih godina: „Ne tako davno, sredinom devedesetih možda, tada smo ovde u Barbateu po sezoni imali ulov između četiri i pet hiljada tuna. Danas se brojka kreće između 800 i 900. To je prava katastrofa".

Lov "iz vazduha"

Marta Krespo je ubeđena da ribari koji koriste tradicionalne metode ostaju praznih mreža zbog preteranog lova ribe u Sredozemlju. U međuvremenu su došle i kolege iz obližnjih mesta. Jedan od pridošlica kaže: „U Sredozemlju nije samo jedna zemlja u ribolovu, već veliki broj zemalja. Mi zbog njih nemamo ulov. Brodovi koje oni koriste su tehnički na vrhunskom nivou, podržavaju ih i helikopteri iz vazduha. Oni iz vazduha navode lov na jata tuna, tako da kada ugledaju ribe, pozivaju brod i prijavljuju lokaciju na kojoj ima tuna.