1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Prazne laboratorije ili timski rad?

Evropska unija zaostaje za Sjedinjenim Američkim Državama u finansiranju nauke, pa samim tim zaostaje i kada je reč o profitiranju od nauke. Jedno od rešenja jeste timski rad – ali, nisu svi raspoloženi za to.

Na papiru, istraživanje i razvoj u Češkoj danas su tačno tamo gde treba da budu. Za to vreme istraživanja i razvoj preuzeo je privatni sektor, nečekajući da država postane preduzimljivija. Zašto onda Jirži Drahoš, predsednik Češke akademije nauka, deluje tako sumorno?

„Problem je u tome što industrija potroši skoro sav novac samo na sebe“, kaže profesor Drahoš za Dojče vele. „Oni ne ulažu u zajednička istraživanja sa univerzitetima, državnim sektorom ili Akademijom nauka.“

To je generalno pristup sektoru istraživanja i razvoja, i to može kratkoročno da odgovara kompanijama, naročito onda kada isporuče proizvode koji su potrebni industriji. Međutim, brojni istraživači strahuju da će opiranje saradnji sa drugim subjektima stvoriti „zamkove u pustinji“ – šačice stručnjaka koji nemaju nikakvog kontakta sa partnerima koji su im potrebni da bi dalje napredovali.

Ista priča širom EU

Lokalne oblasti znanja, bilo da je u pitanju industrija nekog regiona, univerzitet ili istraživački centar, bore se da se međusobno povežu. To je sada trend koji Evropu čini ranjivom kada su u pitanju međunarodna takmičenja sa bolje razvijenim ekonomijama, kao što je na primer američka.

Stefan Marčinovski: Ne treba rasipati novac

Stefan Marčinovski: Ne treba rasipati novac

Zbog toga se mala grupa vodećih evropskih agencija za istraživanja, uključujući i nemački institut „Maks Plank“, potpisala ispod otvorenog pisma u kojem pozivaju Evropsku uniju da više promoviše timski rad – mehanizam za podršku partnerstvima između zemalja i učesnicima u regionalnim istraživanjima.

Ipak, nisu svi sigurni da će negovanje međunarodne saradnje u Evropi, u kojoj su često učesnici fizički veoma udaljeni jedni od drugih, pomoći da ona kontinuirano prati najnovije trendove u sektoru istraživanja i razvoja.

Zajednički rad

Ne morate dugo da tražite uspešne timske priče iz Evrope, jer one već postoje. Partnerstvo postoji između Centra za istraživanje klimatskih promena Univerziteta na Malti i belgijskog Univerziteta u Lojvenu. Poljsko Ministarstvo nauke i Univerzitet Kembridž takođe imaju međusobni sporazum.

Izvršnoj grani vlasti Evropske unije – Evropskoj komisiji taj pristup se sviđa, kako kada je reč o rezultatima, tako i kada je reč o filozofiji koja stoji iza nje, a to je ujedinjavanje Evrope. Ideja im se toliko dopada da će Komisija kroz ambiciozni program istraživanja i inovacije „Horizont 2020“ podržavati timski rad, tako što će odvajati novac za evropski zajednički fond. Namena tog fonda je da pokriva jaz između siromašnijih i bogatijih zemalja Unije.

Stefan Marčinovski, koji je do pre nekoliko godina bio član odbora nemačkog hemijskog giganta BASF, tvrdi da lokalizovanim izvorima znanja nije uvek potrebno međunarodno tržište: „Trebalo bi da koncentrišemo novac za sektor istraživanja i razvoja u centre koji su najuspešniji, a ne da ga rasipamo širom Evrope“, rekao je Marčinovski tokom debate održane u prostorijama instituta „Maks Plank“ u Briselu. „Evropske države trebalo bi da se usredsrede na snagu koju imaju, a ne da kopiraju nacrte Nemačke i Kine ili bilo koje druge zemlje.“

Marčinovski je naveo primer uspešnog lokalizovanog napretka u oblasti šumarstva koji postoji u Finskoj: „Oni su razvili dobre istraživačke aktivnosti, ali su isto tako primenili tehnologiju u privatnom sektoru za mašine“, rekao je Marčinovski.

Ulaganje u mlade istraživače

Robert Jan Smits: Evropa ne može sebi da dozvoli da zaostaje

Robert Jan Smits: Evropa ne može sebi da dozvoli da zaostaje

Poziv na ujedinjeno prekogranično finansiranje u EU je takođe dočekan sa oprezom u novijim članicama u istočnoj Evropi. Poljska bi, na primer, radije da nađe način i izgradi svoje nacionalne mogućnosti istraživanja i razvoja, nego da se usredsredi na međunarodna partnerstva.

„Predlažem da uložimo malo više (u mlade ljude)“, kaže Janek Kuznjicki, direktor Međunarodnog instituta za molekularnu biologiju i citologiju u Varšavi. „(Mi moramo da) stvorimo mogućnost, podstaknemo i dodatno profitiramo od onih veoma dobrih vodećih istraživača koji su, umesto u Kembridž, otišli u Varšavu, Prag ili Budimpeštu.“

Kuznjici kaže da se zadatak njegove organizacije sastoji u prepoznavanju mladih istraživača, nakon čega im se nudi nezavisnost i administrativna podrška koja im je potrebna da bi nastavili istraživanja. Ta sloboda bi mogla da dovede do pravih proboja i šanse da se profitira onog trenutka kada se tehnologija patentira.

Pretnja i sa istoka i sa zapada

Međutim, ostali se plaše da bez obzira na to kakvi su lokalni, regionalni ili državni modeli finansiranja istraživanja i razvoja ili kadrovski aranžmani, ostaje činjenica da Evropska unija itekako zaostaje za Sjedinjenim Državama, što bi moglo puno da je košta.

„Još strašnije je to što na dalekom istoku vidimo zemlje poput Kine i Indije koje povećavaju svoj trošak za istraživanja po 22 procenta godišnje,“ kaže Robert Jan Smits, direktor Odeljenja za istraživanja i inovacije Evropske unije. „To znači da te zemlje zaista grade ekonomije znanja. Evropa ne može sebi da priušti da zaostane za njima.“

Držeći govor na debati u institutu „Maks Plank“, Smits je bio oštar u oceni evropskih lidera koji smanjuju potrošnju na istraživanja u vremena ekonomskih poteškoća: „Smanjenje troškova za obrazovanje, nauku i inovaciju je izuzetno glup potez. Ljudi koji to rade nisu prave evropske vođe. Oni nisu vizionari.“

Autori: Džejms Paniči / Nevena Cukućan
Odgovorni urednik: Ivan Đerković