Pravoslavni vernici slave Uskrs

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej služio je jutros centralnu uskršnju liturgiju u beogradskoj Sabornoj crkvi. Službi su, uz vernike, prisustvovali premijer Srbije Mirko Cvetković, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ministar vera Srđan Srećković. Uskršnjoj liturgiji prisustvovali su i predstavnici ostalih verskih zajednica u Srbiji.

U Uskršnjoj poslanici, patrijarh Irinej je rekao da Uskrs obavezuje svakog čoveka da čuva ljudsko dostojanstvo i život provodi u punom osećanju odgovornosti. Irinej je ocenio da je Uskrs prilika da ljudi nauče da razlikuju dobro od zla, privremeno od večnog, "nepropadljivo od propadljivog", kao i to da je taj veliki praznik dokaz da je čovek stvoren za večnost i besmrtnost, a ne za prolaznost. "Neprestano se molimo vaskrslom Hristu za našu braću i sestre na Kosovu i Metohiji. Molimo ih da nikada ne klonu duhom i da ostanu verni svojoj pravoslavnoj veri na svom i našem pradedovskom ognjištu", naveo je patrijarh Irinej. Patrijarh srpski pozvao je hrišćane da čuvaju svetinju braka jer je ona osnov zdrave i čestite porodice i ocenio da je čedomorstvo "najveći zločin ovog veka".

Uskrs proslavljen i na Kosovu

Uskršnju liturgiju u hramu Svetog velikomučenika Dimitrija u severnom delu Kosovske Mitrovice danas je služio episkop raško-prizrenski Teodosije. Vladika Teodosije je, čitajući Uskršnju poslanicu preneo reči patrijrha Irineja koji je pozvao vernike da se "neprestano mole za braću i sestre na Kosovu i Metohiji".

Među vernicima je na liturgiji bio i ministar za Kosovo Goran Bogdanović. "Moja poruka ide u pravcu mira, pomirenja i praštanja kako bismo opstali na ovim prostorima. Poručujem i Srbima i Albancima da je bilo dosta sukoba i prolivanja krvi i da samo dijalogom možemo rešiti problem Kosova i Metohije", rekao je Bogdanović i pozvao svoje sunarodnike da "ne nasedaju na provokacije".

Svetla nedelja

Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata. Isus Hristos je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma".

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme. Uskršnje slavlje je za vernike kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su uskršnja jaja koja se, prema običaju, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Uskrsa i zove se "čuvarkuća".

Uvek nedeljom

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

beta/ii/br