Pragmatični Švaba i nejasna kancelarka

Renomirani „Velt“ analizira novo radno mesto nemačkog diplomate Joahima Rikera kao šefa Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu:

„U skoro jednogodišnjim intervalima službu su jedni drugima prepuštali Skandinavci i Nemci – sa izuzetkom prvog šefa UNMIKa, Francuza Bernara Kušnera. To što se na fotelji Ujedinjenih nacija u Prištini ljudi smenjuju kao na traci nije toliko krivca samih nosilaca funicije koliko nezahvalnog posla. Narednih meseci trebalo bi da s eodluči budućnost Kosova a stavovi Albanaca i Srba po tom pitanju su nepomirljivi. Joahim Riker poznaje tu kvadraturu kruga jer je od početka 2005. rukovodilac UNMIKove ekonomke službe. Možda će mu na novoj balkanskoj misiji pored znanja o Balkanu i finansijama odbro doći i iskustva iz švapskog regiona, njegove domovine. Do 2001. bio je gradonačelnik Zindelfingena. Kao socijaldemokrata je 1993. iznenadno osvojio dotadašnji bastion konzervativaca. Tamo je postao poznat po bliskosti sa građanima ali i po velikom pragmatizmu. Neki od kolega smatrali su da je u potojnem preterivao.”,

piše ovaj konzervativni dnevni list iz Berlina. Takođe prestonički “Tagescajtung” prenosi politička prepucavanja u Bosni i Hercegovoini posle objavljivanja video-snimaka zločina nad Srbima posle vojne akcija Oluja u hrvatskoj Krajini i posebno oslikava ličnost generala Atifa Dudakovića:

“Atif Dudaković je u vreme izbijanja rata u Hrvatskoj još bio ofciri Jugoslovenske Narodne Armije i u bio nadređeni srpskom generalu Ratku Mladiću za kojim se sada traga zbg ratnih zločina a koji je tada bio komandant u kninskog regiona u Hrvatskoj. Tekje u oktobru 1991. bosansko-hercegovački predsednik Alija Izetbegović pozvao sve pripadniek vojske da izažu iz JNA. Posle napada Srba u Bosni i Hercegovini aprila 1992, pod generalom Mladićem, Dudaković je postao okmandant 5. korpusa Armije BiH u enklavi Bihać koja se Srbima uspešno opitrala do kraja rata 1995. Međunarodna zajednica smatra da su konflikti u Bosni i Herceovini plod početka kampanje za parlamentarne izbore 1. oktobra. Nacionalisti sviju strana žele da osiguraju svoje pozicije, tvrde diplomatski izvori.”,

prenosi ovaj levičarski dnevnik iz Berlina. Uticajni “Frankfurter rundšau” osvreće se, kao i mnogi dnevnici, na rezultat najnovije ankete prema kojoj je nemačka kancelarka Angela Merkel mnogo izgbila na popluarnosti:

“To delom i ne čudi jer su nade koje su u nju polagane bile izuteno velike. Bilo bi pravo malo čudo da nije nikoga razočarala. No, nezavisno od tog normalno, gotovo zdravog smanjenja poluranosti, kancelarkin pad prouzrokovala je ona sama. Angela Merkel nije jasna i građani to osećaju jer više ne mogu da prepoznaju smer u kojem ona vodi zemlju. Merkel prečesto predugo ćuti kada se postavljaju odlučujuća pitanja. Prečesto nastaje praznina tamo gde bi bilo neophodno vođstvo.”,

smatraju ove levoliberalne dnevne novine iz Frankfurta na Majni. Visokotiražni “Bild» je otkrio da 41 odsto Nemaca živi na neki način od dotacija države, pa komentariše:

«Sve veći broj onih koji primaju dotacije umanjuje spremnost da čovek sam nešto stvara, da svoej sposobnosti razvija. A što je još gore, samopouzdanje nestaje. Sve manji broj nosilaca delatnosti zbog stalno rastućih poreza i izdataka jednom će izgubiti svaku želju rade. Prošle godine je zemlju napustilo 145.000 mladih aktivnih Nemaca, što je više nego bilo koje od prethodnih 55 godina. Pošto je kod nas sve više onih koji žive od prinadležnosti sve je više i političara koji im idu na ruku a to ide na teret onih koji sami zarađuju za život. Tako se stvara začarani krug koji može da bude razbijen samo hrabrim reformama. Potrebno je da građani preuzmu više odgovornosti, da država smanji svoj uticaj i, pre svega, da se uspeh isplati.»,

zaključuje ovaj konzervativni tabloid iz Hamburga.