Počast žrtvama neonacističkog terora

Svečana sednica se održava u koncertnoj dvorani u Berlinu, a prisustvovalo je 1.200 gostiju. Među njima najviši predstavnici države i ustavnih organa Nemačke, poslanici, predsednici vlada nemačkih saveznih zemalja kao i rodbina žrtava terorističkih napada. Gostima se umesto Kristijana Vulfa, koji je podneo ostavku na mesto predsednika, obratila nemačka kancelarka Angela Merkel. "Niko ne može da izbriše patnju i usamljenost, ali hoćemo da vam pokažemo da niste sami u tugi", rekla je Merkelova.

Svoju odlučnost u borbi protiv neonacista Merkelova je istakla još prilikom tradicionalnog govora na političku pepeljastu sredu. „S desnim ekstremistima mi nemamo baš ništa zajedničko“, rekla je ona obraćajući se članovima svoje Demohrišćanske stranke u Demmnu u istočnonemačkoj saveznoj pokrajini Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji. „Tu neće biti nikakve tolerancije“, naglasila je kancelarka.

Zašto su zakazale bezbednosne službe?

Teroristička ćelija Nacionalsocijalističko podzemlje je slučajno otkrivena u novembru prošle godine i otada se u Nemačkoj raspravlja o tome zašto su politika i službe bezbednosti godinama potcenjivale opasnost od desnog ekstremizma. U vezi sa tim je osnovan i istražni odbor u Bundestagu.

U razdoblju između 2000. i 2006. godine je širom Nemačke ubijeno devetoro građana stranog porekla, sedmoro turskog i dvoje grčkog, a 2007. je ubijena i jedna policajka, dok je njen kolega teško ranjen. Osim toga su teroristi koji su osnovali i grupu pod nazivom Nacionalsocijalističko podzemlje, izvršili nekoliko bombaških napada na strance odnosno na Jevreje u Nemačkoj, te izveli čitav niz oružanih pljački banaka.

Sa reči preći na dela

Predstavnici udruženja migranata, pre svih turska udruženja, s jedne strane pozdravljaju održavanje svečane komemorativne sednice najvišeg državnog vrha, ali ipak ostaju suzdržani. Tako je recimo Kenan Kolat, lider Turaka u Nemačkoj, izjavio da „ono što su političari početkom 90-ih izjavljivali nakon napada desnih ekstremista na strance u Melnu ili Zolingenu, mogu danas doslovno ponoviti – od tada se ništa nije promenilo“. Po njegovom mišljenju je važno da se „desni radikalizam osudi, ali to nije dovoljno“.

Sličnog je mišljenja i Diter Grauman, predsednik Centralnog veća Jevreja u Nemačkoj. On zahteva da ova svečana komemorativna sednica u Berlinu „bude više od pukog simbola solidarnosti i saučešća“. Prema njegovom mišljenju, nužno je jasno se izjasniti za „odlučnu borbu protiv desnice“ te da tome potom treba da slede i konkretna dela. „Mi antisemitizmu i rasizmu ne smemo dati nikakav prostor, ni politički niti u društvu“, naglasio je Grauman.

Autor: Zoran Arbutina (dpa, epd, rtr)
Odg. urednik: Nemanja Rujević