1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pozorište u misiji pomirenja

Predstava „Hipermnezija“, koprodukcija Hartefakt fonda i Bitef teatra, ovog vikenda imala je svoju premijeru i u Prištini. Predhodno je prikazana u Sarajevu, Beogradu, Zenici i Podgorici.

default

Na Internacionalnom festivalu MESS predstava je nagrađena priznanjem žirija Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara. Predstavu je režirala mlada sarajevska rediteljka Selma Spahić, a u predstavi igraju vrsni mladi glumci iz Beograda, Sarajeva i Prištine.

Predstava Hipermnezija donosi na scenu lične momente iz života mladih ljudi iz našeg regiona, posebno iz ratnog perioda. Sarajevsku rediteljku Selmu Spahić pitali smo kako je došla na ideju da uradi baš ovakvu predstavu.

„Ja sam dobila ponudu od Hartefakt fonda koji je zapravo fondacija koja suštinski ima misiju da povezuje ljude sa ovih prostora i da negde progovara o temama koje su još uvek tabui i koje su još uvek bolne i sa kojima se još uvek teško suočavamo svi. Kad su me pozvali činilo mi se logično da napravimo predstavu koja je iz te njihove misije i da jednostavno napravimo dokumentarni komad koji će ujediniti glumce i glumice iz Sarajeva, Beograda i Prištine.“

Veliki aplauz u prepunoj sali

Rediteljka Spahić ističe da ova predstava, kroz intimne priče osam glumaca, predstavlja pojedinačno suočavanje sa prošlošću koje treba da predhodi kolektivnom. „Mi stalno to slušamo to je naša svakodnevica, bombarduju nas sa svih strana informacijama, a retko kada čujemo nečiju priču. Meni je to bilo važno, ja nisam znala njihove price kada smo krenuli u proces, bilo mi je prosto važno da čujemo strane jednih istih događaja, tri različite strane.“

Predstava „Hipermnezija“ u Prištini je jako dobro primljena i dobila je veliki aplauz pune sale Nacionalnog pozorišta. To je na glumicu iz Beograda Jelenu Ćuruviju- Đuricu ostavilo izuzetan utisak.

Zgrada Nacionalnog pozorišta u Prištini

Zgrada Nacionalnog pozorišta u Prištini

„S obzirom da ja nikada ranije nisam bila u Prištini, prosto me nikada put nije naveo na ovu stranu, a zbog situacije kakva je bilo mi je, i svima nama, užasno značajno da dođemo ovde i da vidimo kako će publika ovde da nas čuje, kako će da nas primi i da li će uopšte da nas čuje. Tu je Aljbanova priča, tu su i bosanske priče, tu je i naša iz Beograda i evo na kraju sam baš bila dirnuta aplauzom i baš me potreslo jer mislim da ovakve stvari mnogo doprinose nekom međusobnom kontaktu onako zdravom, dobrom i plemenitom.“

Vreme za pomirenje

Jelena je ćerka Slavka Ćuruvije koji je zbog toga što je u svojim novinama kritikova vlast Slobodana Miloševića ubijen aprila 1999. godine u Beogradu: „To je nešto, eto, što je samo moje i kad smo počeli da radimo ovu predstavu odlučila sam da se predam i da to podelim sa publikom. U suštini mi je najviše značilo da ljudi možda vide šta je on meni značio. Veći deo ljudi zna ko je on bio profesionalno, ali malo zna kakav je on bio privatno.“

Kosovski Albanac Aljban Ukaj, koji je glumu završio u Sarajevu, kaže da je za njega glumiti pred publikom u Prištini bila velika odgovornost: „To je jedna predstava koju je mislim bitno da svi gledamo, da svi zajedno učestvujemo u tome, da se malo bolje upoznajemo. Imajući na umu da nam je jako teško putovati zbog nepriznavanja dokumenata i da barem na ovaj način preko kulture malo komuniciramo i saznamo šta nam se desilo, šta nam se sad dešava i šta nas očekuje u budućnosti.“

Kosovski reditelj Fatos Beriša je nakon predstave „Hipermnezija“ poručio da političari treba da se ugledaju na radnike iz kulture: „Mislim da je vreme bilo i pre da počne pomirenje. Nadam se da će i politika poći ovim malim koracima kulture.“

Autorka: Zulfija Jakupi, Priština
Odgovorni urednik: Ivan Đerković