Poznati okreću leđa budućim zvezdama

Većina emisija u kojima se biraju nove super-zvezde ili idoli i nemaju mnogo veze sa pevanjem i talentom, ali holandski šou „The Voice“ („Glas“) ima za cilj suprotno. Da li je to zaista moguće? Izgleda da jeste, barem su u to uvereni holandski producenti, ističući da članovi žirija kandidate mogu - samo da slušaju. Reč je o sasvim novom evropskom formatu koji su sada preuzeli i u Americi.

Većina Holanđana nije imalo predstavu ko je Ben Saunders, sve dok se nije pojavio u pomenutoj emisiji i zapevao. Reč je o jednom tatu-umetniku koji je preko noći postao prava pop senzacija, pobedivši na prvom kastingu te vrste. „The Voice“ je sada glavni holandski izvozni TV brend. Osmislio ga je šoubiz guru Džon de Mol i producentska kuća Talpa. Džon je bio iznenađen kada je od američkog NBC stigla ponuda da se format adaptira i preuzme za američko tržište.

U konceptu emisije „Glas“ nema mnogo novog, ali se američkim producentima ideja o izboru kandidata samo na osnovu interpretacije veoma dopala. Naime, članovi žirija sede okrenutih leđa i nisu u prilici da gledaju mlade izvođače, već samo da ih slušaju. Ukoliko im se interpretacija dopadne, na pritisak tastera, stolica se okreće. Dakle oni samo na osnovu izvođenja moraju da izaberu svoje favorite. Ali taj izbor prati i jedan novi momenat. Članovi žirija zapravo biraju svoje štićenika koje će u narednim sedmicama trenirati. Ali da li će im taj zadatak na kraju biti poveren, o tome poslednju reč imaju kandidati.

Angažovana i Kristina Agiljera

Tomas Notermans iz producentske firme Talpa pojašnjava da se u ovoj ideju kriju dva osnovna cilja. Jedan je upravo da je na prvom mestu kvalitet pevanja, a drugi članovi žirija nisu tu da kritikuju kandidate, već da budu njihovi mentori. Drugim rečima, talenat je u prvom planu, a ne izgled. Zvuči nedovoljno atraktivno, ali gledanost ove emisije u Holandiji, bila je iznad svih očekivanja. Sada je vreme da se novi format testira na američkom tržištu.

NBC je veoma ozbiljno shvatio izazov i angažovao najveće zvezde. Tokom 17 epizoda, svoja leđa će talentovanim kandidatima pokazivati Kristina Agiljera, Si Lo Grin, Adam Levin i Blejk Šelton.

Izbor za američkog idola je do sada imao najveću gledanost. Iznedrio je nekoliko uspešnih muzičara, poput Keli Klarkson, Keri Undervud i Dženifer Hadson. Sve one danas imaju veoma uspešne karijere i van američkih prostora. Ideja za taj format potiče inače iz Velike Britanije. Tadašnji Pop idol doživeo je američku verziju zahvaljujući Simonu Kovelu, čuvenom mrgudu, koji već godinama sedi i u američkom i britanskom žiriju.

Ali nakon devet sezona, Simon je odlučio da se povuče i pridruži drugom timu koji dobija. To je u međuvremenu, izbor nazvan „Iks-Faktor“. Rejtinzi Idola su trenutno na najnižem nivou i američki producenti poslednjih meseci prizivaju neki novi koncept, koji su na kraju očigledno pronašli u Holandiji.

Narod voli ljude iz naroda

Američki TV kritičari pozdravljaju novi format i podsećaju da su najgledanije emisije bile upravo one u kojima su kandidati poput Keli Klarkson pobeđivali. Razlog je krajnje jednostavan, tvrde i dodaju da se ljudi radije poistovećuju sa onim talentima koji dolaze iz normalnog okruženja i skromnih porodica. Keli je bila samo jedna od njih, a pre nego što je pobedila radila je kao kelnerica u restoranu.

U Holandiji je ovaj format oborio rekorde u gledanosti. U Americi bi to isto moglo da se dogodi. Talpa najavljuje da će se „The Voice“ uskoro pojaviti i u Nemačkoj, Ukrajini, Belgiji, Grčkoj i Turskoj.

Autori: Sintija Tejlor, Jakov Leon
Odg. urednik: Nemanja Rujević