Poziv na dijalog i spuštanje tenzija | Evropa | DW | 03.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Poziv na dijalog i spuštanje tenzija

Brisel osuđuju odluku Rusije o upotrebi vojnih snaga, insistira na jedinstvu, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine i očekuje da će diplomatski pritisak biti dovoljan da se Moskva povuče iz „opasne zone“.

Zbog eskalacije prilika u Ukrajini, šefovi diplomatija Evropske unije ponovo su na vanrednom sastanku u Briselu. Situacija u Ukrajini menja se brzo i to nagore, tako da ni odluka o sankcijama za odgovorne za nasilje na ulicama Kijeva, koje su šefovi EU diplomatija doneli na sastanku 20. februara, nije ni stupila na snagu. Ovoga puta razgovara se o miru i stabilnosti ne samo u Ukrajini već i u čitavom regionu, koji je prema rečima mnogih evropskih i svetskih zvaničnika ugrožen vojnim potezima i pretnjama Rusije.

Šefica diplomatije EU Ketrin Ešton, osudila je kao „nepotrebno dizanje tenzija“ odluku Rusije o upotrebi oružanih snaga u Ukrajini i pozvala Rusku Federaciju da ne šalje trupe već da predstavi svoje stavove mirnim putem: „Svi potezi, akcije i stacioniranje trupa moraju biti u skladu sa međunarodnim pravom i obavezama, Poveljom Ujedinjenih nacija i Budimpeštanskim memorandumom iz 1994. godine, kao i bilateralnim ugovorima kao što je onaj koji reguliše pozicije Crnomorske flote“, izjavila je Ešton i pozvala sve strane da odmah spuste tenzije kroz dijalog i poštovanje ukrajinskog i međunarodnog prava.

Daul: Odmah zaustaviti invaziju na Ukrajinu

U Briselu se nadaju da će sve diplomatske aktivnosti koje se trenutno preduzimaju biti dovoljan pritisak na Rusiju

U Briselu se nadaju da će sve diplomatske aktivnosti koje se trenutno preduzimaju biti dovoljan pritisak na Rusiju

Poštovanje jedinstva, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine ono je na čemu će Brisel nastaviti da insistira. U tom pravcu treba očekivati i moguće poruke sa današnjeg (3.3.) Saveta evropskih ministara. Diplomatski izvori u Briselu naglašavaju da će Evropska unija insistirati na potezima u cilju smirivanju situacije i rešavanju ovog geopolitičkog pitanja kroz dijalog. U krugovima bliskim Savetu EU kaže se da se traži zajednički evropski stav koji neće podrazumevati sankcije ili bojkot prema Moskvi, a sve u želji da „svi diplomatski putevi ostanu otvoreni zarad spuštanja tenzija“.

Istovremeno, iz Evropskog parlamenta upozoravaju EU da ne učini istu grešku kao i ranije tj. da čekajući predugo na konkretne korake dozvoli situaciji da eskalira: „Slanje ruskih trupa na Krim je kršenje teritorijalnog integriteta Ukrajine. Na osnovu Budimpeštanskog memoranduma, SAD i Velika Britanija moraju da razgovaraju sa Rusijom o spuštanju tenzija. Na vanrednom sastanku Saveta ministra EU trebalo bi da se donese odluka o povlačenju ambasadora EU iz Moskve na konsultacije, a Luksemburg, kao trenutno predsedavajući Savetu bezbednosti UN, trebalo bi da sazove hitan sastanak u cilju rešavanja situacije“, izjavio je Gaj Verhofštat, lider grupe liberala i demokrata u Evropskom parlamentu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel prebacila je u telefonskom razgovoru ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da je „neprihvatljivom ruskom intervencijom na Krimu prekršio međunarodno pravo“. Putin je odvratio ukazavši joj na „neumoljivu pretnju nasiljem od strane ultranacionalističkih snaga koje prete životima i legitimnim interesima ruskih građana i cele populacije koja govori ruski jezik“.

Ruski predsednik Vladimir Putin složio se u telefonskom razgovoru s predlogom nemačke kancelarke Angele Merkel o formiranju kontakt grupe za Ukrajinu, saopštila je nemačka vlada.

Iz najveće grupacije u Parlamentu, grupe Evropskih narodnih partija (EPP) naglašavaju da „ruske provokacije rizikuju vojni sukob i krvoproliće čije se razmere ne mogu ni zamisliti“: „Invazija na Ukrajinu mora da stane odmah“, poručio je predsednik EPP i predsedavajući Spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta Jozef Daul naglašavajući da je Ukrajini potreban mir, pomirenje i fokus na borbu protiv teške ekonomske situacije.

Rasmusen: Pretnja za mir i stabilnost Evrope

Zbog „ruske vojne akcije u Ukrajini“ i zbog „pretnji predsednika Putina nacionalnom suverenitetu Ukrajine“, u Briselu je juče (2.3.) vanredno zasedao i Savet NATO kao i komitet NATO-Ukrajina. Generalni sekretar Alijanse, Anders Fog Rasmusen ocenio je da „Rusija onim što čini u Ukrajini, krši principe Povelje UN i predstavlja pretnju miru i bezbednosti u Evropi“: „Mi podržavamo teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine. Podržavamo pravo naroda Ukrajine da sam odredi svoju budućnost, bez spoljašnjih uticaja. U Ukrajini je neophodno da se nastavi sa poštovanjem, kako ljudskih prava, tako i prava manjina“, izjavio je Rasmusen.

Iz briselskog sedišta NATO, Rusija je pozvana da zaustavi sve vojne aktivnosti i pretnje, a na sve strane u konfliktu apelovano je da ulaže napore i izađu iz ove „opasne situacije“.

Istovremeno, u Briselu se nadaju da će sve diplomatske aktivnosti koje se trenutno preduzimaju, kako na međunarodnoj, tako i na evropskoj sceni, biti dovoljan pritisak na Rusiju kako bi ona preispitala svoje poteze u cilju očuvanja globalne stabilnosti i reputacije kredibilnog međunarodnog partnera.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odgovorni urednik: Ivan Đerković