1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Pozajmljivanje majke kažnjivo u Nemačkoj

U Nemačkoj, prema najgrubljoj proceni, neispunjenu želju za potomstvom ima između 500.000 i milion i po parova. Ako ni veštačka oplodnja ne pomaže, mnogi parovi počinju da se nose mišlju o pozajmljenoj materici.

Nemci odlaze u druge zemlje u potragu za surogat-majkama

Nemci odlaze u druge zemlje u potragu za surogat-majkama

Mnogo nemačkih parova koji ne mogu da imaju decu, upuštaju se u jednu avanturu: putuju u Ukrajinu ili neku drugu zemlju i tamo angažuju „pozajmljene majke“. Razlog za to je što je u Nemačkoj ovako nešto zabranjeno. Bilo da je reč o implantaciji embriona u pozajmljenu majku, o njenoj direktnoj inseminaciji spremom budućeg oca, ili o unošenju oplođene jajne ćelije u njenu matericu, Zakon o zaštiti embriona zabranjuje svaku intervenciju te vrste. Ukoliko do takve intervencije dođe, predviđena je kazna za lekare i to do maksimalno tri godine zatvora ili novčana kazna.

U nemačkom pravu je dugo postojalo pitanje: koja osoba se smatra majkom deteta ukoliko i pored zabrane dođe do korišćenja usluga pozajmljene majke? To pitanje je rešeno 1997. godine uvođenjem novog paragrafa u Građanski zakonik. U njemu piše: majka jednog deteta je žena koja ga je rodila. I zaista, u zemljama gde ova procedura nije zabranjena, zabeležen je značajan broj slučajeva u kojima su pozajmljene majke razvijale i majčinska osećanja, tako da na kraju nisu bile spremne da se rastanu od deteta koje su nosile. To samo ide u prilog nemačkim pravnim odredbama.

Pozajmljeno majčinstvo nema posledice po dete

Mnoge pozajmljene majke ne žele da se osreknu deteta i zakon im omogućava da ga zadrže

Mnoge pozajmljene majke ne žele da se osreknu deteta i zakon im omogućava da ga zadrže

S druge strane, u malobrojnim naučnim izveštajima o ovoj temi do sada nisu primećene nikakve negativne posledice pozajmljivanja majke, ni po dete ni po par koji je pozajmljenu majku angažovao. Naprotiv, u životu takvih parova preovladava osećanje sreće zbog ispunjenja jednog velikog i žarko željenog cilja. Psiholog Margit Koler smatra da nedostatak mogućnosti da se taj cilj ispuni izuzetno negativno utiče na životne stavove i raspoloženje parova. „Parovi na taj način gube optimizam, njihov život se boji jednom gorčinom, i to nije dobro za njihovu budućnost“, kaže Kolerova.

Zanimljivo je i da u Evropi postoje velike razlike kada je reč o ovoj proceduri. Postoje zemlje u kojima je ona dozvoljena, poput Holandije, gde radi čak i jedan centar za pozajmljeno majčinstvo. Iako su susedi, Holandija i Nemačka na ovaj problem gledaju sasvim suprotno. Teško je verovati da će problem biti u doglednoj budućnosti rešen nalaženjem jedinstvenog rešenja za čitavu EU.

Autor: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 05.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QyT8
  • Datum 05.02.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/QyT8