Povukli bi se Nemci, ali ne znaju kako

O misiji nemačke armije u Avganistanu list Rajn-Nekar cajtung piše: „U Pakistanu je žena-samoubica tokom božićnog vikenda ubila više od 40 ljudi; nekoliko stotina kilometara dalje, u severnom Avganistanu, ubijen je nemački humanitarni radnik. U oba slučaja talibani su napadači. I ova ubistva jasno pokazuju da Bundesver u Avganistanu ne buši bunare i ne štiti škole. Nemački vojnici tamo su jedna od zaraćenih strana. Učestvuju u ratu za koji su neki od poznavalaca zemlje već pre prvih bombi na Hindukušu rekli da ne može da se dobije. To je rat iz koga bi Nemačka što pre da se povuče, samo kada bi znala kako.

Predsednik parlamentarnog kluba socijaldemokrata Frank Valter Štajnmajer sada zahteva da se odredi datum povlačenja. To nije neki problem, ali određivanje datuma povlačenja u tom ratnom vrtlogu ne znači mnogo. Šta posle toga? Kako predati zemlju domaćim vlastima? Da li je moguće sa Talibanima zaključiti bilo kakav mir? Da li je moguće obezbediti mir, civilno društvo, čak demokratiju? Sve su to pitanja na koja bi se moralo odgovoriti pre povlačenja. U protivnom rat u Avganistanu biće samo neodgovorna avantura. Kao onaj u Iraku.“

Avganistanom se bavi i komentator lista Vestdojče algemajne cajtung: „2011. je godina istine u ratu u Avganistanu. Dogovoreno je da tada počne povlačenje međunarodnih snaga. Posle reči morala bi da uslede dela kako to zahteva Frank Valter Štajnmajer u ime socijaldemokrata. Opozicija bi želela da datum povlačenja bude ugrađen kao obaveza u odluku o produženju misije nemačkih vojnika za još godinu dana i naglašava da je to dogovoreno na međunarodnom planu i da je ministar spoljnih poslova Gido Vestervele govorio o početku povlačenja krajem 2011. godine.

Jedino, ‘hteti’ i ’moći’ su, kako se to kaže, dva različita para cipela. Povlačenje će početi kada to situacija dozvoli, sa razlogom je rekla kancelarka Angela Merkel prilikom nedavne posete vojnicima u Avganistanu. Da li će to biti 2011. ili 2012. ne zna se danas, kao što se neće znati ni u januaru kada se odlučuje o produženju mandata Bundesvera. Ukoliko bi vlada tačno utvrdila datum početka povlačenja došlo bi do sukoba između ministarstva spoljnih poslova i ministra odbrane kome je potreban veći manevarski prostor. Merkelova bi smela da obeća samo ono što može i da ispuni.“

Na sledećoj strani:

Zašto će EU neće moći da kritikuje ljudska prava u Kini i kako se visoka tehnologija kliza tokom ‘belog Božića’

Orban ne sme ni da pisne o ljudskim pravima

Prvog januara predsedništvo u EU preuzima Mađarska i tim povodom list Frankfurter rundšau piše: „(Mađarski premijer) Viktor Orban teško da može da nanese još veću štetu EU. To je već obavio. Uprkos tome moglo bi biti mučno – jedan od razloga jeste što je EU do sada pretendovala da bdi nad poštovanjem principa pravne države i nije propuštala ni jednu priliku da opomene druge kada se o te principe ogreše. Ali, šta može Orban, koji guši slobodu medija u Mađarskoj, sada da kaže o kršenju ljudskih prava i medijskih sloboda u Belorusiji, Rusiji, Kini ili bilo gde drugde? Ne može ni da pisne. Nema važnije poruke od one o EU kao zajednici zasnovanoj na istim vrednostima. Pravo stanje stvari vidi se sada – na čelo te zajednice dolazi Viktor Orban, šef vlade koga se te vrednosti ni malo ne tiču i koji zato ne može verodostojno ni da ih zastupa.“

List Merkiše cajtung komentariše haos koji je proteklih nedjelja izazvala zima u Nemačkoj: „Toliko snega kao ovog decembra nije bilo od 2001. godine. I šta se dogodilo? Ljudi su mogli samo da se nadaju da će prestati da pada sneg. Da strahuju da se planirano božićno putovanje ne završi na aerodromu, peronu na železničkoj stanici ili u zaglavljenoj koloni na autoputu. I da gunđaju što se nedovoljno soli i što toliko toga ne funkcioniše kako bi trebalo. Izgleda da smo zaboravili šta je to ‘beli Božić’. Naime, tada pada sneg. I klizavo je. I može se dogoditi da nestane struja. Ne, ’beli Božić’ ni izdaleka nije tako idiličan kao na božićnim čestitkama ili u televizijskim emisijama. Mobilni svet visoke tehnologije vrlo lako se oklizne. To su shvatili oni koji su za Božić ostali kod kuće.“

Priredio: Nenad Briski

Odg. urednik: Nemanja Rujević