Povratiti poverenje u evrointegracije | Evropa | DW | 09.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Povratiti poverenje u evrointegracije

Evropska unija i zemlje Zapadnog Balkana još jednom su u Solunu potvrdile politički konsenzus o evropskoj budućnosti tog regiona. Ovoga puta u fokusu je bila i integracija u oblasti energetike i saobraćaja…

Decenija je prošla otkada je Evropska unija sa samita u Solunu 2003. godine, poslala jednoglasnu i nedvosmislenu poruku podrške evropskoj budućnosti Zapadnog Balkana. Ovoga puta zemlje Zapadnog Balkana i članice Unije ponovo su se okupile za istim stolom u Solunu da vide dokle se stiglo u evroatlanstkim integracijama regiona i kako dalje.

„Zemlje Zapadnog Balkana u svojim odnosima sa EU i NATO su u različitim fazama napretka“, izjavio je predsedavajući ministarskim sastankom EU-Zapadni Balkan, grčki ministar spoljnih poslova Evangelos Vanizelos. „Bivša jugoslovenska Republika Makedonija ima kandidatski status, ali nije počela pregovore. Pregovori o članstvu pokrenuti su sa Crnom Gorom i Srbijom. Albanija je u ovom periodu postala članica NATO, ali još nije dobila status zemlje-kandidata za članstvo u EU, dok je Hrvatska postala članica Unije. Bosna i Hercegovina prvo mora da reši važne probleme na kojima insistira i EU i međunarodna zajednice“, sumirao je Vanizelos poslednju deceniju evroatalanskih integracija regiona.

Solunska deklaracija iz 2003. godine predviđala je upravo 2014. godinu kao „krajnji rok“ za integraciju celog Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Danas, poruka sa ministarske konferencije EU-Zapadni Balkan u Solunu glasi da je „mnogo urađeno“, ali da „vremenskog okvira nema“. Svaka zemlja napreduje na evropskom putu na osnovu sopstvenog zalaganja, pri čemu postoje različiti problemi, ali i ista pravila za sve.

EU Pressekonferenz Aleksandar Vucic Evangelos Venizelos Ivica Dacic Stefan Fule EU Rat Brüssel Belgien

Vučić, Venizelos, Dačić i File prilikom otvaranja pristupnih pregovora sa Srbijom 21.1.2014. u Briselu

Dobrobiti, ali i uslovi proširenja

S druge strane, evrointegracije se vide kao jaka motivacija za političke, društvene i ekonomske reforme na Zapadnom Balkanu: „Proširenje na Zapadni Balkan donosi mir, stabilnost i prosperitet“, izjavio je u Solunu komesar za proširenje EU, Štefan File i dodao: „Istorijski dogovor između Srbije i Kosova jasno pokazuje važnost proširenja za pomirenje, kao i značaj regionalne i dobrosusedske saradnje za prevazilaženje istorijskog nasleđa u regionu.“

Komesar za proširenje ocenjuje da se, i pored nedvosmisleno pozitivnih iskustava iz prethodnih proširenja, koja su ekonomski pomogla i novim i stari članicama Unije, promenila živote milionima građana Evrope i povratila im nadu i dostojanstvo, i Evropska unija danas sumnja u spremnost budućih zemlja-članica. U cilju povratka poverenja u verodostojnost proširenja File, navodi tri ključna stuba:

„Prvi je vladavina prava kao jedna od osnovnih oblasti, čije će ispunjavanje i prilagođavanje evropskim standardima, uticati na brzinu pristupnog svake zemlje. Zatim ekonomska politika i reforme koje privrede zemalja aspiranata treba da dovede u stanje održivosti i, kao treće, jačanje demokratskih institucija i javne administracije. To je jedini način da se zemlje kandidati u potpunosti pripreme za ulazak u EU“, zaključio je File.

Energetska i saobraćajna povezanost Zapadnog Balkana

Pored obnovljenog političkog konsenzusa o nastavku evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana, ministri iz Evropske unije i zemlja regiona u Solunu su razgovarali i o još jednoj važnoj vrsti povezanosti i integracija, o energetskoj i saobraćajnoj infrastrukturi u regionu. Evropska komisija je tom prilikom najavila intenziviranje saradnje i veće investicije u transportne i energetske projekte u regionu:

„Milijardu evra biće izdvojeno iz novog instrumenta IPA, za infrastrukturne investicije u šest zemalja korisnica IPA-fondova na Zapadnom Balkanu u programskom periodu 2014-2020. Kombinovano sa sredstvima međunarodnih finansijskih institucija, fondovi EU imaju za cilj da privuku privatni kapital koji bi mogao obezbediti bar još deset milijardi investicija na Zapadnom Balkanu, koji će biti usmerene na ključne prioritete zemalja korisnica“, poručio je komesar za proširenje Štefan File.

U Solunu su kao prioritetni regionalni projekti izdvojeni Koridor 10 od Zagreba do Atine, zatim Koridor 8 od Crnog do Jadranskog mora, kao i Trans-jadranski gasovod od Grčke do Italije i Jonsko-jadranski gasovod koji će ići jadranskom obalom od Albanije do Hrvatske. U svetlu ukrajinske, ne samo političke već i „gasne krize“, na ministarskom sastanku predstavnika Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana, naglašena je važnost koncepta tzv „centralnog koridora“ koji bi obezbedio sigurnu energetsku alternativu za Centralnu i Istočnu Evropu.