Povratak u radijaciju

Gradski službenici se svakog jutra okupljaju u većnici grada Naraha. Posle kratkog sastanka, u parovima odlaze u stambena naselja i traže povratnike. Ideja je da se svaki povratnik u grad registruje i upita šta mu je najpotrebnije. U pratnji kamermana televizije NHK Kumiko Vatanabe i njena pomoćnica ovog puta sreću jednog 87-godišnjeg starca u njegovoj bašti. „Kako ste?“, pita Vatanabe blagim glasom. Čovek najpre odgovara da je dobro. Ali onda priča da se vratio bez sina i počinje neutešno da plače. Vatanabe pokušava da ga uteši: „Uskoro će se svi vratiti!“

Ali to su za sada samo reči. Šteta nastala potresom i cunamijem u ovom gradiću već je uklonjena, železničke i drumske veze dovedene u red, tlo i kuće dekontaminirani. Naraha je jedan od sedam gradova iz kojih su svi stanovnici evakuisani nakon nuklearne havarije u Fukušimi pre pet godina. Pre šest meseci je japanska vlada odlučila da Naraha bude prvi od tih gradova koji ponovo treba da bude naseljen. Uprkos svim sumnjama, zvanično je proglašeno da je život u Narahi bezbedan. Međutim pola godine od te objave vratilo se tek 440 od 7.400 meštana. Dve trećine povratnika stariji su od 60 godina.

Svuda Gajgerovi brojači

Reiko Ošikane se vratila jer je nostalgija bila prejaka. Čak je i napustila dobro plaćen posao da bi ponovo živela u svojoj kući samo kilometar i po od mora, kući koju je zbrisao cunami i koja je kasnije ponovo izgrađena. Plaši se radijacije, ali najradije ne misli o tome. „U brda iza Nahare ne bi trebalo da zalazim zbog zračenja. Ali onda kažem sebi da je sve u redu, pa ionako imam samo još tridesetak godina života“, priča ova 58-godišnja žena. Zastrašujuća računica, ali racionalna. U gradskoj većnici, hotelu, na ulicama – svuda su Gajgerovi brojači koji mere nivo radijacije. Njihovi ekrani pokazuju crvene brojke od 0,1 do 0,2 mikrosiverta po satu. To je znatno više od nivoa zračenja pre havarije, ali tek dvostruko više od zračenja koje bi bilo prihvatljivo po međunarodnim standardima.

Uprkos tome, Kaoru Aoki, jedini lekar koji se vratio u Narahu, smatra da se povratnici s pravom plaše. „Nama Japancima su uvek govorili da je atomska energija sigurna, ali onda se desila ova strašna katastrofa.“ Stoga, kaže Aoki, većina ljudi više ne veruje zvaničnicima koji, kako smatra, nedovoljno štite građane. Radijacija se ne vidi i ne miriše. Lako ju je zaboraviti. Stoga svi stanovnici nose merače sa sobom. Na havariju ih podsećaju i hiljade crnih vreća s kontaminiranom zemljom koje su jednostavno odložene na površinama oko grada. „Ako hoće da se ljudi vrate, onda moraju da uklone svo smeće“, smatra lekar Aoki.

Pa ipak ni to ne bi bilo dovoljno da se na povratak privole posebno mlađi parovi s decom. Nema više dovoljno radnih mesta, kulturnih i zabavnih ponuda, vrtića i škola. Gradonačelnik Jukej Macumoto ne gaji iluzije: „Ponovna izgradnja Narahe ne počinje od nule, nego iz minusa“, kaže ovaj čovek. Primer za to je poljoprivreda. Region Fukušime je ranije bio poznat po pirinču i breskvama, ali danas je poreklo proizvoda postalo stigma – ko još želi da jede voće i povrće uzgajano u okolini famoznog reaktora? Gradonačelnik Macumoto ponosno pokazuje zajedničke fotografije s premijerom Šincom Abeom u Tokiju. „Naš šef vlade je pred novinarima jeo pirinač i losos iz Narahe kako bi poboljšao imidž ovdašnjih proizvoda.“

I dalje zavise od nuklearke

Macumoto se pobrinuo da bude obnovljen i dom za stare koji je zaista i otvoren nakon što se vratilo desetak njegovih stanovnika. U februaru je otvorena i bolnica, gradi se ponovo i hotel, osnovna škola bi trebalo da bude gotova početkom sledeće godine. S druge strane, nema privrednika koji bi bili zainteresovani da otvore supermarket i druge prodavnice. „Imamo problem kokoši i jajeta“, kaže Kaoru Saito, generalni sekretar lokalne trgovačke komore. „Bez radnji nema povratnika, bez povratnika nema radnji.“ Saito stoga zahteva beskamatne kredite kojima bi se preduzetnici osigurali za slučaj bankrota. Industrijska zona gradića je ranije zapošljavala 800 ljudi, a danas svega desetak. Grad preduzima razne korake da privuče stanovnike. Nedavno je na ulicama i trgovima instalirano hiljadu veoma svetlih LED-lampi i postavljene su 24 kamere, nakon što su se građani požalili na mračne ulice. „Evakuisani stanovnici treba da vide da je Naraha odlično mesto za život“, kaže gradonačelnik Macumoto.

Pri tome je lokalna ekonomija u šizofrenoj poziciji. Pre havarije je 60 odsto gradskog budžeta punio energetski gigant Tepco koji je postao neslavno poznat u celom svetu nakon što je njegov reaktor u Fukušimi imao havariju. Veći deo meštana je direktno ili posredno radio za dve nuklearne centrale s ukupno deset reaktora. I sada više od polovine budžetskog novca stiže od firme Tepco. Međutim poslovi koji sada nastaju služe zatvaranju industrije atomske energije od koje je region decenijama živeo. Nuklearka u Fukušimi je zapravo veliko gradilište s 7.000 radnika. U istraživački centar koji bi trebalo da dođe do najefikasnije metode za zatvaranje nuklearke u Fukušimi uloženo je 80 miliona evra. Grad upropašćen nuklearnom havarijom i dalje zavisi od nuklearnog biznisa.

To zna i 26-godišnji Kentaro, koji već godinu dana uzgaja losos u novoj luci Narahe. Ranije je tri godine radio za Tepco na raščišćavanju uništene atomske centrale. Roditelji su bili protiv tog posla, ali je on dobro plaćen. „Kada bi me Tepco danas ponovo pozvao, sigurno ne bih odbio“, zaključuje mladić. Ni gradonačelnik Macumoto ne želi da previše kritikuje moćni Tepco. „Nedostajalo im je malo osećaja za pitanja bezbednosti. Ali posle pet godina je to stvar prošlosti, želim da se koncentrišem na budućnost i napredak.“ Neki kažu da vraćanje Narahe u život ima tipičnu japansku odliku: o sramoti se ne priča jer priče o budućnosti zvuče bolje.