Povratak u kancelarije

Marisa Majer (37), od prošlog leta generalna menadžerka Jahua, informisala je sve zaposlene koji rade od kuće da se od juna vrate na svoja radna mesta u kancelarijama. „Brzina i kvalitet često trpe kada radimo od kuće“, kaže se u internom saopštenju. Ovo važi, kako za radnike u centrali u SAD, tako i za zaposlene u Jahuu širom sveta.

Odluku šefice kritikuju njeni zaposleni peko socijalnih mreža. Istovremeno pojedina preduzeća negoduju zbog ove mere. Ričard Brenson, šef Virdžin grupe, u svom blogu je napisao: „Kao da je reč o koraku unazad. I to u vremenu u kojem je rad na daljinu jednostavniji i efikasniji nego što je ikada bio.“

Zašto je rad od kuće dobar…

Mnogi smatraju da Jahu računa da će neki zaposleni dati otkaz jer im se ne mili da ponovo sede u kancelarijama. Jer, za razliku od Gugla ili Fejsbuka, Jahu je prinuđen da štedi. To naravno ne znači da sebi može da priušti odlazak vrhunskih stručnjaka. Rad od kuće je poslednjih godina u porastu, posebno kada je reč o informatici, komunikacijama, medijima.

„Poslodavci žele da budu atraktivniji za zaposlene, omogućavaju im rad od kuće da bi ih vezali za firmu i povećali njihovu motivaciju. Time je itekako moguće povećati produktivnost, a istovremeno i smanjiti troškove za iznajmljivanje radnog prostora“, tvrdi u razgovoru za DW Juta Rump, direktorka Instituta za zapošljavanje u nemačkom Ludvigshafenu.

…i zašto nije

Kada zaposleni radi od kuće, niko ne može da utvrdi koliko je vremena efektivno proveo radeći, a koliko je, recimo, gledao televiziju. Ali je veoma lako proveriti šta jer ko uradio, kaže za DW Frank Kleman, sociolog sa Univerziteta Duizburg-Esen. „Neophodna je stroža kontrola postignutih rezultata. U slučaju da rezultati nisu zadovoljavajući, zaposlenom se mora ukinuti privilegija rada od kuće.“

Postoje još dva aspekta, kada se raspravlja o razlozima za i protiv dolaska u kancelariju. Najpre, ako poslodavac želi stroga radna vremena, onda ne može da očekuje da zaposleni i tokom slobodnog vremena bude stalno dostupan, te da odmah odgovara na mejlove koji se tiču posla. „Poslodavac bi zaposlenima trebalo da ostavi rok između 12 i 24 sata da reaguju na njegovo pitanje ili zahtev“, kaže Juta Rump.

Sa druge strane, naša sagovornica Rump navodi da je iskustvo u njenom Institutu pokazalo da slobodno organizovanje radnog vremena ima dosta nedostataka. „Kako ćete stvoriti timski duh, ako tim nikada nije zajedno? Zato je najbolje rešenje kombinacija slobodnog organizovanja radnog vremena i prisutnosti na poslu.“

Autori: Markus Litike / Ivana Ivanović
Odg. urednik: Nemanja Rujević