Povratak talibana

Komandant NATO snaga u Evropi general Džon Kredok zvoni na uzbunu pre svega zbog toga što je rat u Avganistanu odavno u senci onog u Avganistanu. Međutim, u međuvremenu je Avganistan za strane vojnike postao opasniji od Iraka – u junu u Iraku je poginuo 31 pripadnik međunarodnih snaga, u Avganistanu 45, broj napada povećan je od početka godine za 41 procent.

Preti rat na dva fornta

U izveštaju američkog ministarstva odbrane procenjuje se da će do kraja godine broj terorističkih napada talibana biti isti kao i 2007, možda i veći. Što je još gore, međunarodnim snagama preti rat na dva fronta – sa talibanima na jugu zemlje i koalicijom različitih grupa pobunjenika na istoku.

Čak i u Kabulu, koji je mnogo sigurniji od drugih delova zemlje, učestale su otmice. Stručnjaci za bezbednost upozoravaju da su u glavnom gradu mogući teroristički napadi velikih razmera.

Avganistanska vlada i dalje je slaba i korumpirana, međunarodne humanitarne organizacije ne usklađuju akcije. Zbog visokih cena hrane zemlji preti glad. Obični građani primećuju da u akcijama međunarodnih snaga ginu civili i da vlasti ne ispunjavaju obećanja i zato se s razlogom pitaju šta je bolje nego prošlih godina.

Dva su razloga što je Avganistan tako dugo bio zaboravljen: tamo je manje američkih vojnika (30.000) nego u Iraku (144.000) i, drugo, vlada predsednika Buša nastojala je da intervenciju u Avganistanu prikaže kao uspeh u borbi protiv terorizma. Loše vesti ne uklapaju se u tu sliku.

I više novca, i više vojnika

Na kraju, u Avganistanu biće potrebno više novca i više vojnika. U junu međunarodna zajednica obećala je 21 milijardu dolara, Britanci su najavili da će poslati više vojnika, SAD šalju pojačanje od 3.200, Nemci od hiljadu vojnika.

Džejms Rubin, koji je u vreme predsednika Bila Klintona bio predstavnik za javnost ministarstva spoljnih poslova smatra da bi koncepcija za rešavanje problema Avganistana morala da počiva na tri stuba: razumnom povećanju broja vojnika, obuci avganistanske policije i boljoj koordinaciji rada humanitarnih organizacija. Slično misle i predsednički kandidati – Barak Obama bi poslao deset hiljada vojnika, Mekejn traži više vojnika NATO i bolju obuku lokalnih snaga. I, obojica su saglasna da bi saveznici morali da pruže veću pomoć.

U Nemačkoj takvi zahtevi nepopularni su kao i sama misija NATO u Avganistanu. Političari bi uoči izbora krajem 2009. da izbegnu bilo kakvu raspravu o toj temi.