Povratak Sarkozija

„Ja sam kandidat.“ Tom kratkom rečenicom Sarkozi je okončao nagađanja. Bivši francuski predsednik želi to da ponovo postane. Time je ujedno okončao letnju pauzu i Francuzima poslao poruku da dnevni red u politici određuje on. Trenutak objavljivanja kandidature pažljivo je odabran, a izbornu kampanju vodiće njegov stranački kolega Bris Ortefe.

U izbornoj kampanji će dominirati „jake ideje“, kaže Sarkozi. A koje će to biti napisao je u svojoj novoj knjizi: „Sve za Francusku“. U njoj je plan rada koji bi mogao da potiče i od Nacionalnog fronta: ukidanje prava na spajanje porodica za strance, preventivno zatvaranje osumnjičenih za terorizam, otežavanje uslova za sticanje francuskog državljanstva. Ekonomija se u knjizi retko pojavljuje.

Oland pokušava da popravi ugled

Kod aktuelnog predsednika Fransoa Olanda sve se vrti oko brojki. Ni najnoviji lagani pad stope nezaposlenosti na 9,6 odsto u julu ove godine, Olandu ne daje krila. Sporna reforma tržišta rada, prema studiji osiguravajuće kompanije „Euler Hermes“ francuskoj privredi donosi rast od samo 0,05 odsto. To je daleko od stvarnog zaokreta.

Zato je i termin predizbora kod socijalista odabran kasno, za kraj januara. Pariski politikolog prof. Bruno Kotre kaže da socijalistima nedostaje hrabrosti. „Oni će da čekaju do kraja na bolje ekonomske pokazatelje kako bi Oland mogao ka kaže: 'Vidite, ipak sam uspeo'.“

Konzervativci naglašavaju temu bezbednosti

„On je spreman“, arogantno tvrdi prisni Sarkozijev saradnik Ortefe. U kampanji republikanaca koja upravo počinje više će pažnje biti posvećeno osećanjima, nego činjenicama. I Sarkozi je kao predsednik više obećao, nego što je ispunio. I Sarkozi je upropastio neke političke projekte. „Niko od njega ne očekuje da se menja. Onaj ko glasa za njega, taj glasa za Sarkozija takvog kakav je“, naglašava za DW Bruno Kotre.

Sarkozijevi saradnici zrače samopouzdanjem. Situacija u Francuskoj ne može da bude bolja za početak izborne kampanje: zemlja je još uvek u šoku od najnovijih terorističkih napada. Sarkoziju to odgovara. Odavno su njegove omiljene teme unutrašnja bezbednost, suverenitet, jaka država. On želi, kaže Kotre, da Francuskoj objasni zašto joj je on potrebniji nego ikad pre. Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su terorizam i nezaposlenost najvažniji razlozi zbog kojih će Francuzi 2017. izaći na izbore (institut IFOP). A prema ispitivanju instituta ELABE, 65 odsto Francuza smatra da vlada ne čini dovoljno protiv terorizma.

To tvrdi i najveći Olandova unutarstranački protivnik Arno Monteburg. Bivši ministar u socijalističkoj vladi, koji pripada levom krilu stranke, svom bivšem šefu na teret stavlja neprihvatljivu ekonomsku politiku. „Mnogo toga može da mu se prebaciti – političke provokacije, razbijanje porculana – ali ne i da nema konkretne predloge“, kažu njegovi socijalistički drugovi. Njegov program izgleda kao da zadovoljava čežnju Francuza za bezbednošću, a da pri tom ne moraju da glasaju za desnicu: više suverenosti, narodna vojska s najmanje šestomesečnim obaveznim vojnim rokom, manje budžetskih propisa iz Brisela. Za Olanda bi moglo da bude neugodno ako se Monteburg postavi kao direktan kandidat. A to je moguće.

Sarkozi je u boljoj poziciji. Natali Kosijusko-Morizet je tokom celog leta uzalud tražila dovoljno podrške za svoju kandidaturu. Potrebnih 500 potpisa stranačke baze nije skupila. Ostaju još od ranije poznati političari, kao što su Bruno le Mer ili nesrećni bivši premijer Fransoa Filon. Dobre izglede imao bi jedino evergrin konzervativaca Alen Žipe. Gradonačelnik Bordoa, apsolvent elitne škole, bivši premijer – taj čovek predstavlja staru školu par ekselans. Prema istraživanjima javnog mnijenja Žipe je u prednosti s oko 36 odsto glasova. Zato je verovatno da će se među konzervativcima voditi borba između Sarkozija i Žipea. Stranačka baza će 20. i 27. novembra odlučiti za koga je.

Nedostatak svežih kandidata

Prognozirati je teško. Žipe ne predstavlja novi zanos, kaže Kotre. „U Francuskoj nema skrivene čežnje za povratkom nekakvih neogolista.“ Pa ipak, smatraju posmatrači, on je jedan od retkih koji bi mogao da pobedi jer mu ljudi vjeruju. To je njegov adut. I o tome Nikola Sarkozi mora da vodi računa ako želi da postane predsednik.