1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Povratak sa Marsa

Bio je to najduži eksperiment izolacije u istoriji istraživanja svemira. Međunarodna posada okončala je 520-dnevnu simulaciju leta na Mars unutar mreže modula bez prozora u svemirskom istraživačkom centru u Moskvi.

Mali korak... Jedan od članova „ekspedicije“ izlazi iz modula

Mali korak za čoveka... Jedan od članova „ekspedicije“ izlazi iz modula

Boravak astronauta na brodu počeo u ruskom Institutu za medicinsko-biološka istraživanja 3. juna prošle godine i trajao je 520 dana tokom kojih je bio simuliran put do Marsa dug 50 miliona kilometara u trajanju od 250 dana, boravak na njemu i povratak na Zemlju.

Putovanje na Mars je moguće

Pripadnici posade koju su činili Rusi Sukrob Kamolov, Aleksej Sitev i Aleksandar Smolevski, zatim Francuz Roman Šarl, Italijan i Kolumbijac Dijego Urbina i Kinez Vang Ju „vratili su se na Zemlju“: izašli su iz postrojenja u zapadnoj Moskvi, bledi, ali nasmešeni. Aplauzom su ih dočekali naučnici iz Rusije i Nemačke i članovi porodice.

„Za mene kao člana Evropske svemirske agencije bila je čast da budem deo ovog velikog dostignuća. Ljudi sa kojima sam bio su petorica izvanrednih profesionalca, najbolji ljudi s kojima sam ikada radio. Zauvek ću biti zahvalan svima koji su bili uz mene tokom ove duge odiseje“, rekao je Dijego Urbina po izlasku iz modula.

Italijan Dijego Urbina i Rus Aleksander Smolejevski prilikom simulacije sletanja na Mars

Italijan Dijego Urbina i Rus Aleksander Smolevski prilikom simulacije sletanja na Mars

Astronauti su se samo kratko predstavili javnosti i provešće karantinu još četiri dana kako bi prošli lekarska ispitivanja, pošto su, posle dugog perioda izolacije, podložniji bolestima.

„Posle 520 dana nepomičnog, ponekad i monotonog putovanja, ponosan sam što smo još uvek pravi tim. Mi smo dokazali: putovanje čoveka na Mars je moguće“, rekao je Roman Šarl.

Za 8. novembar predviđena je opširnija konferencija za novinare.

Život na 180 kvadratnih metara

Cilj projekta bio je da se utvrde posledice izolacije kada su ljudi lišeni kontakta sa drugima, dnevnog svetla i svežeg vazduha. Astronauti su u postrojenju u kome je simuliran put na Mars preživeli boravak u zatvorenom prostoru, stres i umor jednak onom koji bi pretrpeli na stvarnom interplanetarnom putovanju, ali bez bestežinskog stanja. Šest muškaraca imalo je na raspolaganju 180 kvadrata životnog i radnog prostora. Jedini privatni kutak im je bila kapsula za spavanja od tri kvadrata.

„Članovi posade osećaju se dobro. Svi sistemi su dobro funkcionisali. Program eksperimenta je u potpunosti ispunjen“, rekao je Anatolij Grigorijev, potpredsednik Ruske akademije nauka koja je nadgledala sprovođenje eksperimenta. Program je činilo 106 naučnih eksperimenata, uključujući i neke iz tradicionalne kineske medicine. Prikupljena je velika količina podataka koje sada treba obraditi. Nemačka je u ovoj misiji učestvovala sa dugoročnom studijom o uticaju smanjenog unosa soli na krvni pritisak.

Na Mars za dvadesetak godina

Kompletna ekipa projekta Mars 500

Kompletna ekipa projekta Mars 500

Astronauti su putem interneta imali komunikaciju za svojim porodicama i organizatorima, ali je ona povremeno ometana ili odlagana na 20 minuta kako bi se simulirali svi mogući efekti stvarnog svemirskog putovanja. Jeli su konzerviranu hranu, sličnu onoj koja se „služi“ na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Organizatori su naveli da će svaki član posade za učešće u eksperimentu dobiti oko 100.000 dolara, osim kineskog istraživača čiju nagradu kineski zvaničnici nisu obelodanili.

Vitalij Davidov, zamenik šefa Ruske svemirske agencije rekao je da će ovaj eksperiment pomoći da se utre put za stvarnu misiju na Mars. On je dodao da se pohod na „crvenu planetu“ ne očekuje do tridesetih godina ovog veka, kao i da bi trebalo da bude sproveden u bliskoj međunarodnoj saradnji.

Autorka: Dijana Roščić (bbc/agencije)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković