Povratak Broza na političku scenu

List „Cajt“ o Josipu Brozu Titu, kao i o motivima njegovog unuka koji takođe nosi ime Josip Broz - da nasledi svog dedu piše: "Josip Broz koga svi zovu Joška, prilično je bled u licu i u svom zgužvanom, crnom odelu, izgleda kao neko čije su najbolje godine već prošle. „Borim se za radnike“, kaže promuklim glasom. „Oni su robovi i ja ću ih osloboditi“, naglašava Joška. Njegov pogled zaustavlja se na jednoj slici u ulju, na kojoj je prikazan čovek u beloj uniformi ukrašenoj svetlucavim ordenjem. Reč je slici na kojoj je jedan moćnik koji pozira kao blagi vladar i deluje kao filmska zvezda. Joška Broz želi da bude kao on i samo zbog toga je postao političar i predsednik novoosnovane Komunističke partije u Srbiji. Samo zbog toga sada sedi sa svojim drugovima u jednoj vili na Dedinju u koju se nedavno uselio. Sa 63 godine on želi da naslediti svog dedu – Josipa Broza poznatijeg kao Tito.“

Tito i ostatak sveta

Do svoje smrti Tito je bio jedan od najuglednijih državnika u svetu, ujedno i predsednik Komunističke partije Jugoslavije. U svim službenim uredima u bivšoj Jugoslaviji bila je okačena njegova slika, državna propaganda od njega je - kako piše ovaj list - napravila „Boga“. U posetu je primao Nikitu Hruščova, susreo se sa Džonom F. Kenedijem i Vilijem Brantom. Bio je partizanski borac, diktator, ženskaroš. Tito je blistao kao malo koji političar, što se danas teško može zamisliti. Raspolagao je sa 32 vile, živeo luksuzno, iako lično ništa nije posedovao, niti je nakon smrti ostavio nešto u nasleđe. Leta je provodio na Brionima gde su ga često posećivale filmske zvezde poput Sofije Loren koja mu je tamo kuvala špagete..

Njegovi podanici mu nisu zamerali što vodi tako raskošan život. Tek kada je 1991. godine došlo do raspada Jugoslavije, na Tita je odjednom prebačena sva odgovornost. Govorilo se da je narodima Jugoslavije oduzeo identitet i time posejao seme za izbijanje rata u kojem je u periodu između 1991. i 1995. godine poginulo više od 100.000 ljudi.

U nastavku: Joškine vizije

Joška Broz na pitanje kakvu ima viziju o budućnosti Srbije odgovara, da želi da obustavi privatizaciju i obezbediti građanima da opet besplatno odlaze kod lekara i u školu. Njegov glas deluje kao glas starog čoveka koji se nalazi pred svojim poslednjim ispitom. Druge partije u Srbiji ga ignorišu. Novinari ga nazivaju smešnim likom. U Beogradu je do sada bio poznat kao privatni preduzetnik, tačnije kao ne baš uspešni gastronom. U Srbiji zapravo niko ne smatra da Joška ima realnu šansu, ali ko zna, možda se svi varaju. Naredni izbori će se održati za dve godine, ali Broz je već sada siguran da će uzburkati parlament. „Za kandidaturu mi je potrebno još samo nekoliko hiljada potpisa“, kaže.

Titov lik

U Zagrebu se Titov lik može videti na majicama, u Sarajevu čak postoji i jedan bar koji nosi njegovo ime. Neko je čak na tržište plasirao i cigarete koje nose Titovo ime. Porodica Broz je u međuvremenu zaštitila pravo na korišćenje imena i potpisa. Svake godine hiljade ljudi na godišnjicu Titove smrti zajedno sa Joškom Brozom posećuju Titov grob. Da li je zaista reč o divljenju Titovim uspesima? Da li je zaista, kako tvrde neki stariji ljudi, za vreme Tita bilo sve bolje ili je samo reč o nostalgiji i divljenju socijalističkoj ikonografiji? Većina bivših jugoslovenskih republika i danas oseća posledice rata.

Da bi se shvatilo zašto su mladi Srbi, Hrvati i Bosanci fascinirani Titom, treba porazgovarati sa Farukom Sijarićem, penzionisanim profesorom muzike iz Sarajeva. Sijarić je predsednik Saveza društava „Josip Broz Tito“ u Bosni i Hercegovini. Bosanko-hercegovački muslimani su za vreme bivše Jugoslavije kao manjina bili pod Titovom zaštitom i uvek su imali pozitivan stav prema ovom diktatoru. Od 2002. godine je u Bosni i Hercegovini formirano 500 društava koja ne rade ništa drugo osim što neguju sećanje na Titov lik i delo. “Naš pasoš bio je najbolji na svetu. S njim se moglo putovati i na Istok i na Zapad. I zdravstveni sistem je bio jedan od najboljih, a svaki sin seljaka je mogao postati doktor,” kaže Sijarić.

Da li je Jugoslavija bila deo boljeg sveta? Na ovo pitanje tragaju naučnici. Tito je čak i za njih zagonetan, egzotičan, protivrečan. Nedavno je na poziv beogradskog Univerziteta iz celog svijeta doputovalo 16 mladih naučnika kako bi pokušali odgonetnuti “Titov univerzum”. Jedinstven stav međutim neće postići, a svoje stavove će objaviti u jednoj knjizi koja će se uskoro naći na tržištu. Mnogi od njih veruju da je Tito-nostalgija rezultat krize. Da li se može nešto naučiti od Tita? Na to pitanje naučnici se uglavnom samo osmehnu. Naime, niko od njih nije toliko oduševljen Titom, kao što je to Joška Broz,” zakljačuju list „Cajt“.

dicajt/bfš/jil