1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionRat u UkrajiniZapisi sa Ušća

Povratak autobusa u Nemačkoj

11. april 2010.

Prema zakonu iz 1931. godine u državne autobusne linije u Nemačkoj postoje samo na linijama na kojima nema železničkog saobraćaja. Izgleda da će novi zakon promeniti ovakvo stanje. Na radost putnika i prevoznika.

https://p.dw.com/p/Mt3m
Moderni autobusi brzo stižu na ciljFoto: DW

Na glavnoj autobuskoj stanici u Berlinu putnici sede na narandžastim plastičnim stolicama, kupuju karte na jedinom otvorenom šalteru, i novine ili slatkiše u malom kiosku. Onaj ko poznaje luksuzne autobuske stanice u SAD ili Latinskoj Americi pomislio bi da se nalazi u nekoj nerazvijenoj zemlji Trećeg sveta a ne na glavnoj autobuskoj stanici u nemačkom glavnom gradu.

Ani Kine i njenoj ćerki Petri Nisen ne smetaju ovakvi uslovi. Dve žene se pozdravljaju ispred upaljenog autobusa. Starija žena se vraća za Hamburg. Uvek putuje autobusom:

„Zato što je mnogo jeftinije od voza koji je preskup. Ako unapred znam kada ću da putujem onda mogu da kupim kartu šest nedjelja ranije. Karta je tada mnogo jeftinija, a i jednostavnije mi je sa prtljagom. U vozu morate da ga nosite sa sobom, ovako je praktičnije za ljude koji ne žele da vuku prtljag.“

Oduševljeni putnici
Deutschland Tarifvertrag Verkehr Bahn Deutsche Bahn Streik S-Bahn Hamburg
Putovanje vozom u Nemačkoj postalo preskupoFoto: AP

Ane Kine je povratnu kartu od Hamburga do Berlina platila 19 evra. Karta inače košta 43 evra ali je ona kupila mnogo ranije. Za istu razdaljinu bi vožnju vozom platila 140 evra. Njena ćerka je takođe oduševljena autobuskim uslugama. Ona redovno šalje decu od 11 i 14 godina bez pratnje da putuje kod bake.

„Kod bake putuju autobusom sami, bez pratnje odraslih. Mnogo je bezbednije nego u vozu, uvek sede napred kod vozača, pričaju sa vozačem…. ja moram da potpišem kada ih šaljem a baka mora da potpiše da ih je preuzela“

Vozačica autobusa Angelika Bartels kaže da je najmlađe dete koje je samo putovalo imalo samo pet godina.

Autobusi su naravno bolji i za očuvanje životne sredine, osim toga su i najsigurnije prevozno sredstvo. Doduše i najsporije. Ali to nije slučaj ako putujete sa privatnim prevoznikom Konstatinom Picenom koji poseduje super brze moderne autobuse. Picen je morao godinu dana da čeka da dobije sve potrebne dozvole za prevozničku firmu i jako se raduje zbog najavljene promene zakone iz 1931. godine.

„Nadamo se da će novi zakon uvesti jasna pravila i biti transparentan“, kaže Picen.

Autor: S.Pelcel, Z.Bašić-Savić

Odg. urednik: N. Jakovljević