1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Povodom smrti Anrija Kartije-Bresona

Legenda fotografske umetnosti, Anri Kartije-Breson (Henri Cartier-Bresson), je umro u devedeset petoj godini. Preminuo je u svojoj kući u malom mestu u Provansi. Osnivač čuvene fotografske agencije ”Magnum” ostaje zauvek jedinstven umetnik epohe, fotograf koji je uspeo da spoji dokumentarizam, autentičnost i strogu umetničku formu.

Henri Cartier-Bresson

Henri Cartier-Bresson

Fotografije Anri Kartije-Bresona su najčešće primarne reakcije kamerom, dakle, hvatanje karakterističnog trenuka situacije u kojoj se umetnički objekti nalaze. To su najčešće ljudi. Da ih munjevito uoči i zabeleži u karakterističnoj pozi je mogao samo neko ko je za to imao oko i hrabrosti. To je mogao Anri Kartije-Breson. Često su fotografi ili prenametljivi, tako da uplaše fotografisanoga, ili su, pak, nedovoljno hrabri da se fotografisanome približe, te propuste suštinsko. Kartije-Breson je upravo umeo da nađe zlatnu sredinu. Imao je instikt za reagovanje u pravom trenutku. I imao je oko da munjevito obuhvati sve suštinsko u slici i da iz fotografije izbaci sve suvišno. Ako je ikada postojao umetnik koji je telesno prisutan na svojim fotografijama, kao protagonista u pozadini, kao podrška koju i fotografisanome (da ostane miran), i gledaocu fotografije (da se maksimalno prepusti svim dimenzijama delovanja slike), onda je to bio Anri Kartije-Breson.

Rođen je 1908. u Šantalupu nedaleko od Pariza, u građanskoj porodici, u kojoj se brzo pokazao kao buntovnik. U ranoj mladosti je kao avanturista proveo godinu dana u Africi. Tada je otkrio fotografski aparat. Odmah je koristio poslednje trendove u razvoju tehnike, na primer, napravu za brzo okidanje. Posvetio se reportažnoj fotografiji. I krenuo je kao fotoreporter u građanski rat u Španiju. Potom je delovao u Meksiku, pa u SAD. U Drugom svetskom ratu je tri godine bio u nemačkom zarobljeništvu, da bi se posle begstva priključio francuskom pokretu otpora, i kao fotograf pratio napredovanje saveznika i oslobađanje Pariza. Posle rata je osnovao čuvenu foto-agenciju "Magnum", sa kolegama Robertom Kapom, Dejvidom Sejmorom, Vilijamom Vandivertom i Žoržom Rožerom. Radovi ovih fotografa su decenijama bili mera reportažne fotografije.

Kartije-Breson je obišao sa kamerom sav svet i uspeo je da zabeleži najdramatičnije trenutke istorije prošlog veka. Fotografisao je u kineskoj revoluciji. Zabeležio je lik Gandija neposredno pred pogibiju. Pre svega je fotografisao obične, nepoznate ljude, koji su zavhaljujući Cartije-Bresonu ostali veličine epohe. Legendarni su, na primer, nepoznati muškarac sa šeširom na jednoj sportskoj utakmici, ili deca koja se igraju u senci berlinskog zida, ili prostitutke u jednom predgrađu Rija, ili inavlidi u Moskvi, ili žena koja prostire veš u nekom selu u Španiji, i tako dalje, i svi su oni, zahvaljujući fotografijama Anri Kartije-Bresona isto toliko veliki i bitni kao i portret pisca Trumana Kapota, takođe zabeleženom okom kamere ovog velikog fotografa.

  • Datum 05.08.2004
  • Autor Žarko Radaković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BApK
  • Datum 05.08.2004
  • Autor Žarko Radaković
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/BApK