Povodom godišnjice smrti Thomnas Bernhard
11. februar 2004.Oglas
Pre petnaest godina je u pedesetosmoj godini umroi jedan od najvecih pisaca nemackog jezika u prošlom veku, Austrjianac Tomas Bernhard. Autor prepoznatljivih romana i drama je kljucno uticao na mlade savremene pisce u svetu. Bizarne teme - smrt, strah, ludilo, bolest - su pridonele da Bernhard postane uzorni pisac "drugacijeg gledanja na stvari" u minulom vremenu. Bio je, pored Petera Handkea, omiljeni reditelj legentarnog pozorišnog reditelja Klausa Pajmana.
Za života je Tomas Bernhard podizao silno uzubudenje janvosti. Jer romanima i pozorišnim komadima je provocirao. "Kaljanje svoje kuce" je glasila krunska optužba Berhardovih protivnika. Tek petnaest godina posle njegove smrti je okrenut drugi list. Uvredenost romanima "Beton", "Izbrisani", "Drvosece", ili pozoršnim komadom "Trg heroja", je popustila pred najvecim priznanjima.
U meduvremenu je Tomas Bernhard proglašen za naciolanu kulturnu baštinu. Doduše, pisac je dva dana pred smrt testamentom zabranio svako objavljeivanje ili scensko izvodenje svojih dela u Austrji, i to do isteka autorskih prava. Medutim, to što mnogima danas izgleda kao osveta ogorcenog pisca, jeste možda pre svesna inscenacija književnickog posthumnog života. Dakle, kao po volji pisca, se posle njegove smrti rasplamsala rasprava pracena sudskim procesima.
Znacaj Tomas Bernharda je nesporno ogroman. Drame "Mineti", "Teatralac" i druge su ostavile najširi prostor za glumacke kreacije.
"Moji komadi nisu u maniru normalnih autora. Ne. Kod mene je sve stvar glumca. Ja izbacujem samo skelete", rekao je još 1976. Tomas Berhanrd.
U jednom intervjuu 1978. je Bernhard rekao "ne želim da opisujem ljude, ni karaktere, ni sudbine. Pišem note za glumce. To što pišem nisu reci nego note za glumu. Dakle, to što se izvodi je muzika."
Muzicke metafore nisu slucajne, jer Tomas Bernhard je, pored režije i glume, studirao muziku, u Zalcburgu na Mocarteumu. Roden je 1931. u Niderlandenu. Deda mu je bio pisac. Odrastao je u Becu, Zalcburgu i u Bavarskoj, u teškim ekonomskim uslovima. U osamnaestoj godini je bolovao od plucne tuberkuloze, boraveci u sanatorijumu, potom i od teže srcane mane.
Nije cudo što su smrt i usamljenost glavne teme Berhnardovog opusa. Bio je pod uticajme filozofa Šopenhauera. Otuda pesimizam. Otuda, možda, i groteska i humor.
Tomash Bernhard nije bio genije iz senke. Vec je 1963, romanom "Mraz", doživeo proboj. Dobitnik je svih vodecih književnih nagrada u Austriji i Nemackoj.
Do smrti je živeo u jednom selu u Donjoj Austriji. Izdavcka kuca Zurkamp objavljuje celokupna dela Tomasa Bernharda u 22 toma.
Za života je Tomas Bernhard podizao silno uzubudenje janvosti. Jer romanima i pozorišnim komadima je provocirao. "Kaljanje svoje kuce" je glasila krunska optužba Berhardovih protivnika. Tek petnaest godina posle njegove smrti je okrenut drugi list. Uvredenost romanima "Beton", "Izbrisani", "Drvosece", ili pozoršnim komadom "Trg heroja", je popustila pred najvecim priznanjima.
U meduvremenu je Tomas Bernhard proglašen za naciolanu kulturnu baštinu. Doduše, pisac je dva dana pred smrt testamentom zabranio svako objavljeivanje ili scensko izvodenje svojih dela u Austrji, i to do isteka autorskih prava. Medutim, to što mnogima danas izgleda kao osveta ogorcenog pisca, jeste možda pre svesna inscenacija književnickog posthumnog života. Dakle, kao po volji pisca, se posle njegove smrti rasplamsala rasprava pracena sudskim procesima.
Znacaj Tomas Bernharda je nesporno ogroman. Drame "Mineti", "Teatralac" i druge su ostavile najširi prostor za glumacke kreacije.
"Moji komadi nisu u maniru normalnih autora. Ne. Kod mene je sve stvar glumca. Ja izbacujem samo skelete", rekao je još 1976. Tomas Berhanrd.
U jednom intervjuu 1978. je Bernhard rekao "ne želim da opisujem ljude, ni karaktere, ni sudbine. Pišem note za glumce. To što pišem nisu reci nego note za glumu. Dakle, to što se izvodi je muzika."
Muzicke metafore nisu slucajne, jer Tomas Bernhard je, pored režije i glume, studirao muziku, u Zalcburgu na Mocarteumu. Roden je 1931. u Niderlandenu. Deda mu je bio pisac. Odrastao je u Becu, Zalcburgu i u Bavarskoj, u teškim ekonomskim uslovima. U osamnaestoj godini je bolovao od plucne tuberkuloze, boraveci u sanatorijumu, potom i od teže srcane mane.
Nije cudo što su smrt i usamljenost glavne teme Berhnardovog opusa. Bio je pod uticajme filozofa Šopenhauera. Otuda pesimizam. Otuda, možda, i groteska i humor.
Tomash Bernhard nije bio genije iz senke. Vec je 1963, romanom "Mraz", doživeo proboj. Dobitnik je svih vodecih književnih nagrada u Austriji i Nemackoj.
Do smrti je živeo u jednom selu u Donjoj Austriji. Izdavcka kuca Zurkamp objavljuje celokupna dela Tomasa Bernharda u 22 toma.
Oglas