Povampireni mesečari | Izbor iz štampe | DW | 16.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Povampireni mesečari

Ruski predsednik Putin izjednačio je otcepljenje Kosova od Srbije sa aneksijom Krima. Nemačka ministarka odbrane to odbacuje. Ona takođe protivreči bivšem kancelaru Gerhardu Šrederu.

„Ministarka odbrane, Ursula fon der Lajen, smatra da vojna intervencija NATO u kosovskom sukobu pre 15 godina nije bila u suprotnosti sa međunarodnim pravom“, prenosi list Velt. „Tokom posete Kosovu, u četvrtak (15.5.) političarka Hrišćansko-demokratske unije (CDU) izjavila je da se ne slaže sa procenom bivšeg kancelara Gerharda Šredera, koji tada kao predsednik vlade Nemačke, snosi deo odgovornosti za vazdušne napade NATO.

'S tim se ne slažem', rekla je Fon der Lajen. 'Mnogo pre intervencije bilo je jasnih naznaka, dokaza i izveštaja o ozbiljnom kršenju ljudskih prava, o pretećem genocidu.' Pored toga, Savet bezbednosti UN je nekoliko puta pozivan u pomoć. Zbog toga situacija u to vreme na Kosovu ne može da se poredi sa aneksijom Krima od strane Rusije.

Šreder je pre nekoliko nedelja rekao: 'Ja lično sam prekršio međunarodno pravo.' On je kao kancelar 1999. poslao na Balkan avione tipa 'Tornado' koji su učestvovali u NATO bombardovanju, 'bez rezolucije Saveta bezbednosti'. Rusija i Kina su u Savetu bezbednosti UN bile protiv intervencije.

Fon der Lajen je rekla da je na Krimu početna situacija bila sasvim drugačija. 'Gde su bili pozivi Ujedinjenim nacijama? Gde je zahtev Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija da preduzme akciju? Gde je poziv međunarodnoj zajednici? Svega toga nije bilo. Zato te dve situacije nisu uporedive', rekla je ona.

Ona je pohvalila posleratnu mirovnu misiju NATO, dakle Kfor, kao uspešan primer mirnog rešavanja sukoba. Razvoj u toj balkanskoj zemlji na impresivan način pokazuje kako se, iz naizgled bezizlazne situacije, može naći put ka mirnoj budućnosti.

U Kforu se trenutno nalazi još oko 4.900 vojnika iz 32 zemlje. Nemačka daje najveći doprinos sa 700 vojnika. To je i najduža misija Bundesvera koja traje već 15 godina. Fon der Lajen je jasno dala do znanja da smatra da je ta misija i posle toliko vremena opravdana. Nemačka vlada je u sredu (14.5) produžila mandat Bundesvera na Kosovu za još godinu dana“, piše „Velt“.

Helmut Schmidt

Helmut Šmit (95) bio je na čelu vlade Zapadne Nemačke od 1974. do 1982. godine

EU se ponaša megalomanski

Tabloid Bild, najtiražanije novine u Nemačkoj, donose u delovima intervju sa bivšim kancelarom Helmutom Šmitom (Socijaldemokratska partija - SPD) koji ima 95 godina. U današnjem izdanju objavljen je deo koji se odnosi na predstojeće izbore (25.5.) za Evropski parlament.

Bild: Interesovanje Nemaca za izbore za Evropski parlament je slabo...

Šmit: Građani su nezainteresovani jer Evropski parlament nije uticajan. Da bi se to promenilo, moraju se promeniti ugovori EU. To će se jednog dana desiti, ali ne tako skoro.

Šta poručujete građanima EU, zašto da izađu na glasanje?

Rekao bih, idite da glasate mada je moć zapravo u rukama birokrata EU i ministara spoljnih poslova, premijera i predsednika država-članica. Mala izlaznost bi taj problem samo dodatno pogoršala.

Šta bi novi parlament prvo trebalo da uradi?

To sam rekao još pre mnogo godina: prvo bi trebalo da izvrši puč protiv Evropske komisije koja se u međuvremenu sastoji od 28 komesara i hiljada birokrata. Mada su poslanici dobili još neka ovlašćenja, parlament mora da ima mnogo više moći u odnosu na birokrate u Briselu. To je moguće samo ako se u Parlamentu napravi ustanak.

Da li se Brisel previše meša u poslove država-članice?

Ne samo to, on se previše meša u svetsku politiku, mada se većina komesara u to malo razume. Poslednji primer je pokušaj Komisije da uključi Ukrajinu. I onda još da privuče i Gruziju. Da podsetim: Gruzija nije u Evropi. To je megalomanija, mi tamo nemamo šta da tražimo.

Vi tražite veću uzdržanost EU u spoljnoj politici?

Ne od cele Evropske unije već od službenika i birokrata u Briselu. Oni se slabo u to razumeju. Oni su Ukrajinu stavili pred izbor: Istok ili Zapad.

Da li smatrate da se Evropa nalazi na ivici ambisa, kao 1914, pred početak Prvog svetskog rata?

Situacija počinje sve više da liči na ondašnju. Evropa, Amerikanci i Rusi ponašaju se kao što je to Kristofer Klark lepo opisao u svojoj knjizi 'Mesečari' – opisujući situaciju pred početak rata.