1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Pouke „slučaja Želeva“

Bugarska ministarka spoljnih poslova Rumjana Želeva, kandidatkinja za evropsku komesarku za međunarodnu saradnju, suočila se u Evropskom parlamentu sa oštrim kritikama zbog sukoba interesa i nekompetentnosti.

default

Pala na ispitu?: R. Želeva

Pošto dolazi iz Bugarske kandidatkinja za komesarku za humanitarnu pomoć po definiciji je pod sumnjom za korupciju i veze sa mafijom. Te sumnje nisu sasvim neosnovane. Bugarska je, istina, usvojila u parlamentu evropske zakone, ali u svakodnevnom životu ti zakoni se preterano ne poštuju. Tako je i Rumjana Želeva jednostavno prećutala da je suvlasnica u jednoj konsalting firmi. Drugim rečima, Bugarska nije bila zrela za prijem u EU, a Rumjana Želeva kao ličnost oličava tu nezrelost.

Neslavna tradicija

Njena kandidatura je rezultat ne baš slavne tradicije u Evropskoj uniji. Naime, velike stranke u Evropskom parlamentu prvo zaviruju u partijske knjižice kandidata za poslanike, a tek onda se bave njihovim političkim i profesionalnim kvalifikacijama. Osim toga, kako evropski konzervativci, tako i socijalisti u neprestanoj su potrazi za partnerima u novim članicama EU. Previranja na partijskoj sceni u srednjoj i istočnoj Evropi još su dosta snažna, stalno se osnivaju nove stranke – neke od njih su veoma uspešne – i konzervativci, odnosno socijalisti nastoje da ih pridobiju kako bi obezbedili većinu u Evropskom parlamentu. Tako je prvo za stranke Unije u Nemačkoj, a zatim Evropsku narodnu partiju današnji bugarski premijer Bojko Borisov postao omiljeni lik, zajedno sa njegovom strankom GERB, nakon što su dosadašnji konzervativci u Sofiji izgubili svaki značaj.

Nekako se zaboravilo na prilično nejasnu biografiju Borisova i činjenicu da njegovi kadrovi uglavnom potiču iz redova bivših komunista i službi bezbednosti.

Ni umeće, ni ugled

Europäisches Parlament von Innen

Nova samosvest: Zasedanje Evropskog parlamenta

Imajući to u vidu nominacija Želeve izvanredan je primer nedostatka demokratije i transparentnosti u EU kojom dominiraju nacionalne države. Želeva je kandidovana iako – kao što se moglo znati – nema ni profesionalno umeće, niti politički ugled koji su neophodni za težak posao evropske komesarke. Njene plesne tačke u raznim televizijskim šou-programima, njeni diplomatski gafovi od Sofije do Vašingtona i njeni ponekad neuračunljivi nastupi – sve to nije predstavljalo neku preporuku za visoku dužnost u EU.

Ali, ima tu i pozitivnog. Tokom saslušanja poslanici nisu propitivali Želevu samo zbog sukoba interesa, nego i zbog nekompetentnosti i površnosti. Predsednik poslaničkog kluba evropskih socijalista, nemački poslanik Martin Šulc, tako je izjavio da se tokom saslušanja Želeve videlo da je nekompetentna.

U slučaju Želeve jasno su se pokazali nova samosvest Evropskog parlamenta posle stupanja na snagu Lisabonskog ugovora i nastojanja poslanika da obezbede više demokratije i transparentnosti, te da građane zainteresuju za evropsku politiku. Pitanje je da li će sve to navesti predsednika EK Žoze Manuel Baroza i bugarskog premijera Borisova da potraže nekog drugog kandidata/kandidatkinju za resor međunarodne saradnje, ali se Evropski parlament bar oglasio i za to dobio priznanja u javnosti.

I za budućnost posle ovog slučaja ostaje još jedna pouka: zapad i istok EU još različito funkcionišu i, iako su formalno u zajedničkoj evropskoj kući, biće im potrebno još mnogo vremena da srastu – ne samo politički, nego i mentalno i građanski.

Autor: A. Andreev/N. Briski

Odg. urednik: S. Bojić

  • Datum 17.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LY2A
  • Datum 17.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LY2A