Potrebno vreme da Brisel proradi

Nedovoljna aktivnost EU u spoljnoj politici opravdava se činjenicom da je potrebno vreme da „proradi“ kancelarija Ketrin Ešton. „Sada čujemo da će to potrajati možda i dve godine. Prelazni period je isto tako neophodan kao i kontinuitet. EU ne može potpuno da zatvori radnju sve dok ne bude rešila interne probleme“, kaže Dejvid Nikols iz Amnesti internešenela.

Ukidanje smrtne kazne nije prioritet

Problem koji posebno muči Amnesti jeste pozicija EU po pitanju smrtne kazne. Prema podacima ove organizacije, EU je 2009. prvi put počela da beleži u kojim državama nisu registrovani slučajevi smrtne kazne u Evropi.

Početkom prošle godine dve osobe su osuđene na smrt u Belorusiji, poslednjoj zemlji među evropskim i centralno-azijskim zemljama, koja još uvek dozvoljava smrtnu kaznu. U 2009, EU se strogo protivila pogubljenju dvojice muškaraca. Ali većim delom u 2010. je o tome ćutala. To se promenilo sredinom marta, kada je dvoje ljudi bilo pogubljeno u Minsku. EU jeste pripremila saopštenje, ali je ono izdato 11 dana posle njihove smrti. Dejvid Nikols smatra da je to saopštenje bilo „šokirajuće loše“:

„U saopštenju se nisu pominjala imena tih osoba, kao ni činjenica da njihove porodice nisu bile informisane o pogubljenju. To je bilo preširoko saopštenje, potpuno drugačije od pismenih izjava u prošloj godini. Ono ukazuje na činjenicu da pitanje smrtne kazne više nije u vrhu prioriteta EU, što veoma zabrinjava.“

Lisabonski ugovor je samo preduslov

Lote Lajht iz Hjuman Rajts Voča za EU, kaže da deo krivice snose i države članice Unije: „Ako govorimo o neaktivnosti, ne možete sve svaliti na pleća visoke predstavnice EU za spoljnu politiku, delom su krive i članice EU. One su te koje su ubedile građane širom Evrope da je Lisabonski ugovor odgovor na sve patnje EU. Postepeno osećamo da bi taj lek koji sporazum nudi, mogao biti gori od same bolesti – odnosno od EU koja je bila neefikasna.“

Dejvid Nikols, međutim, dodaje da je Sporazum iz Lisabona, barem teoretski, stvorio neophodne instrumente za jačanje prisustva EU na globalnoj sceni: „Taj ugovor će obezbediti veću jasnoću u spoljnoj politici EU. To znači da bi EU trebalo da zauzme snažniji, usaglašeniji stav po pitanju ljudskih prava, i da će biti vidljivija unutar međunarodnih organizacija.“

Ipak kancelarija visokog predstavnika i Evropska služba za spoljnu politiku biće onoliko sposobne koliko su sposobni ljudi koje ih vode.

Autori: Met Cuvela / Ivana Ivanović

Odg. urednik: Nemanja Rujević