″Potrebni su nam hrabri novinari″ | Politika | DW | 30.09.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Potrebni su nam hrabri novinari"

Novinar Vladimir Mitrić je zbog svog profesionalnog rada zadobio teške telesne povrede. Pod stalnom je policijskom zaštitom, ali i dalje dobija pretnje i upozorenja. On ističe da napada na novinare nema bez države.

interview © wellphoto #25286620

Symbolbild - Interview

Organizacija za medije jugoistočne Evrope (SEEMO), sa sedištem u Beču, izrazila je nedavno zabrinutost zbog učestalih pretnji novinaru Vladimiru Mitriću, dopisniku iz Loznice beogradskih Večernjih novosti. Vladimir Mitrić je 2005. godine brutalno pretučen bejzbol palicom, i to od strane policajca, zadobio je teške telesne povrede, i od tada ima celodnevnu policijsku zaštitu. Međutim, i pored 24-časovne zaštite pretnje su se nastavile, i Mitriću je tako 15. septembra nepoznata osoba zapretila da više ne piše tekstove o pojedinim političarima. Pretnje i upozorenja stižu i od strane kriminalaca, i to čak i od onih koji se nalaze u pritvoru. Zaštita mu je ipak ograničena na 50 kilometara od mesta stanovanja, tako da se prilikom dolaska u Beograd u matičnu redakciju, ili na lečenje, kreće bez zaštite.

Vrtlog na Drini

Vladimir Mitrovic, Journalist aus Serbien. Copyright: DW/Ivica Petrovic Belgrad, September 2012

Vladimir Mitrić

Novinar Vladimir Mitrić je zbog svog profesionalnog rada zadobio teške telesne povrede, pod stalnom je policijskom zaštitom, ali i dalje dobija pretnje i upozorenja. Kao dopisnik beogradskog dnevnika Večernje novosti iz Loznice pokriva događaje sa turbulentnog područja na granici sa Bosnom i Hercegovinom, i za DW objašnjava šta je razlog stalnih pretnji kojima je izložen:

“Činjenica je da države duže vreme nisu sarađivale, ali da kriminalci tu saradnju praktično nikada nisu ni prekidali. Dakle, moje teme su trgovina ljudima, trgovina narkoticima, i svi drugi oblici organizovanog kriminala. Na Drini je sigurno nekoliko stotina tih ilegalnih mesta gde se eksploatiše pesak i šljunak, i to bez ikakve naknade, država od toga nema nikakve koristi. A to su istovremeno svih ovih godina bile i luke za šverc raznih stvari. Zatim pišem o temama privatizacije, i koliko je miliona evra do sada opljčakano u tom procesu. Naravno, bavim se i korupcijom, i ukazujem na činjenicu da to nikako ne bi moglo da se događa, ni u BiH, odakle takođe izveštavam, ni u Srbiji, da svi ti ljudi nemaju korene na mestima gde ne bi smeli da imaju a to je u delu nekih državnih institucija svih ovih godina”.

Posledice novinarskog posla

Vladimir Mitrić kaže da nije zadovoljan stepenom zaštite koju je dobio od države, i da je njemu praktično ograničena sloboda kretanja. Pored toga, zvanični nalazi sudskih veštaka kažu da je Mitrić za 50 procenata onemogućen da normalno živi i radi. To po njegovim rečima dovoljno govori u kakvom ambijentu i sa kakvim posledicama obavlja svoj posao:

“Bio sam i ostajem pri stanovištu: napada na novinare, pokušaje ubistva i ubistva novinara, u zemljama Jugoistočne i Zapadne Evrope nema bez države. I tu je tačka. Dakle, pri tom stavu sam bio i pri tom stavu sam ostao. I mislim da je to suština nerazjašnjenih ubistava naših kolega Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića. Nama su danas u Srbiji i regionu potrebni i hrabri novinari, ali potrebni su nam i živi novinari, i novinari koji tokom obavljanja svog posla neće zapasti u teške i psihičke i fizičke situacije”.

Manja zaštita u provinciji

NUNS-Vorsitzender Vukasin Obradovic. (NUNS: Unabhängige Journalistenvereinigung Serbiens) Copyright: DW/Ivica Petrovic Belgrad, September 2012

Vukašin Obradović

Novinarima u manjim sredinama je daleko teže da se bave svojim poslom od kolega u prestonici, ističe za DW predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Vukašin Obradović. Oni su izloženi raznim vrstama pritisaka i ugrožavanja bezbednosti, a sve je to daleko manje pod lupom javnosti. Obradović takođe kaže da se sada prešlo na suptilnije forme pritisaka na novinare i redakcije:

“Na novinare se sada vrši pre svega ekonomski pritisak, i mi smo svesni da je pitanje finansiranja medija pitanje slobode medija. To je poražavajuće jer direktno proizvodi autocenzuru i cenzuru. Mi na sreću u poslednje vreme nemamo nekih drastičnih slučajeva nekih fizičkih napada na novinare. Ali, to ipak ne znači da je njihova bezbednost na nekom visokom nivou”.

A šta je bilo posle?

Novinarima je obezbeđen status službenih lica, i predviđene kazne za napade na novinare su od godinu dana do sedam godina, ali se to u praksi retko dešava, ističe Obradović. Pored toga, i dalje nedostaju neka sistemska rešenja države kako bi se novinarima omogućio nesmetan rad, napominje Obradović:

“NUNS upravo počinje sa radom na jednoj jedinstvenoj bazi podataka. Ona neće sadržati samo činjenice o napadu na novinare već će se baviti i onim što je nakon toga usledilo. Karakteristično je naime da se javnost obavesti u jednom trenutku kada se desi napad na novinare, javnost reaguje, ali posle toga to padne u zaborav i novinari ostanu na cedilu. Mi na ovaj način želimo da upoznamo javnost šta se sa tim kasnije dešavalo. Neka preliminarna saznanja nam govore da su procesuiranja i sudski epilozi u tim slučajevima vrlo problematični, i da ne dobijamo zadovoljavajuća rešenja kada su u pitanju slučajevi napada na novinare”. 

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odg. urednica: Ivana Ivanović