Potraga za ubicom s kišobranom

„Bugarski kišobran“ postao je raširena metafora za politička ubistva u stilu KGB-a. Markov je bio oštri kritičar tadašnjeg bugarskog predsednika Todora Živkova. Poznat je i po izjavi „Živkov je predaniji Sovjetskom savezu nego same sovjetske vođe“. Otrovan je baš na rođendan komunističkog vođe, a da li će akti dokazati osvetu bugarskog vladara, ostaje da se vidi.

Onesposobiti Markova

Pre 30 godina, 11. septembra 1978, u Londonu je umro Georgi Markov, novinar Bi-bi-si-ja, pisac i bugarski disident. Lekari su u njegovom telu pronašli milimetar veliku kuglicu sa jakim otrovom ricinom. Nekoliko dana pre toga, na mostu „Vaterlo“, jedan njemu nepoznat prolaznik okrznuo mu je nogu šiljkom svog kišobrana. Markov je umro od trovanja, a jedan drugi disident, novinar „Slobodne Evrope“, Vladimir Kostov, posle toga je takođe bio žrtva napada kuglicom sa ricinom. Kostov je, međutim, hitno potražio medicinsku pomoć, i lekari su uspeli da ga spasu. Otada, Skotland Jard je u potrazi za ubicom sa kišobranom.

Da li je u ubistvo Markova umešana bugarska služba državne bezbednosti? Šta kažu akta koja su sada otvorena? Hristo Hristov kaže:

„Kategorički – da! Pored dokumentacije o jedinom osumnjičenom licu, koja je sama po sebi vrlo interesantna, oktrio sam i planove koji se tiču jedne oštre operativne mere protiv Markova. Tu je crno na belo potvrđeno da je Markova trebalo onesposobiti.“

Gde nisu mogli tajni agenti uspeo je novinar

Pomenuti „jedini osumnjičeni“ bio je italijanski agent Frančesko Gulino. Njemu je, neposredno po izvršenom atentatu, uručena jedna nagrada, a ponuđen mu je i godišnji odmor, prenosi Hristo Hristov. Velika Britanija i Danska, u kojoj je Gulino takođe operisao, još 1993. tražile su uvid u akta kako bi ga izvele pred sud. No, bugarske vlasti im nisu dozvolile.

Ono što nije uspelo britanskoj i danskoj vladi, uspelo je novinaru Hristovu posle dugogodišnjih sudskih procesa. U arhivi koja je sada dostupna, nalaze se i podaci o dogovoru bugarske Službe državne bezbednosti sa sovjetskim KGB-om. Zahvaljujući njemu, bugarske tajne službe su dobile pristup nekim vrlo efikasnim otvorima i oružju i alatima koji su služili za njihovo ispaljivanje u žive ciljeve.

11. septembra ove godine, slučaj Markovljevog ubistva će, prema bugarskom zakonodavstvu, već biti zastareo. U Velikoj Britaniji, međutim, ubistvo je zločin koji ne može da zastari.