Potraga za prapočecima

Kamera u sondi snimala je sve do nekoliko trenutaka pre sudara.Na snimcima se vidi površina komete iz neposredne blizine: plavkast, svetlucava ledena kora.Udarac projektila obmotanog bakrom i teškog 370 kilograma snimala je matična sonda i ti snimci sa oduševljenjem su dočekani u kontrolnom centru NASA u Pasadeni i Evropskoj svemirskoj organizaciji ESA u Darmštatu.

Vidi se snažna eksplozija na repu 15 kilometara duge komete i posle toga nastanak velikog oblaka čestica.Mihael Kan, analitičar misije u ESA kaže:

„Veoma me iznenadilo što je u tako kratkom roku nastao tako veliki oblak čestica.Ili je udarac bio jači nego što se očekivalo, ili je reč o nekom fenomenu na koji niko nije pomišljao.Možda je ispod površine komete bio rezervoar tečnosti ili gasa koji je udarcem odjednom oslobodjen.U svakom slučaju, eksplozija je bila žestoka“, kaže Kan.

Iz kontrolnog centra u Darmštatu evropska sonda Rozeta postavljena je tako da snima i analizira eksploziju i oslobodjene čestice i Kan kaže:

„Materijal koji je oslobodjen moguće je spektometrijski analizirati uz pomoć velikih teleskopa na Zemlji.Svetlost se razlaže kao u prizmi i tako se utvrdjuje o kojim materijama, hemikalijama i elementima je reč“.

Šef kontrolnog tima sonde „Rozeta“ Paolo Ferei kaže:

“Oslobodjena je velika količina materijala i videćemo šta će se dogoditi sa tim materijalom.Proteći će dani dok se oblak potpuno ne razvije”.

Zahvaljujući krateru koji je napravljen sudarom prvi put je moguć uvid u jezgro komete.

(o.ton 4 ne treba)

U unutrašnjosti kometa sačuvan je materijal od koga je pre četiri i po milijarde godina nastao naš Sunčev sistem.Ledeni omotač konzervirao je unutrašnjost komete.Medjutim, naučnici žele da utvrde ne samo od čega je jezgro komete, nego i kako bi je bilo moguće skrenuti sa putanje ukoliko zapreti opasnost da se neka od kometa sudari sa Zemljom.Kan kaže da je ovaj sudar pomerio kometu za desetak metara sa kursa i dodaje:

“Svakako je važno da imamo informacije koje će nam pomoći kada jednog dana u očajničkoj trci sa vremenom budemo pokušavali da spasemo našu Zemlju.To bi se moglo dogoditi za sto ili za hiljadu godina.Ali će se dogoditi.Neka kometa kretaće se ka Zemlji, doći će do sudara i mi ćemo imati na raspolaganju sredstva nešto da učinimo”, kaže Mihael Kan.