1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Postoji li siguran put do sreće?

Porodica, društvene ili pak sportske aktivnosti, ili možda religija ili isključivo rad? Višegodišnje istraživanje naučnika potvrdilo je da je lični izbor siguran put do sreće, a ne neka genetska predispozicija.

Svi težimo sreći

Svi težimo sreći

Istraživanje je trajalo 25 godina, a njegovi autori okupljeni oko SOEP-a (Nemačkog socio-ekonomskog istraživačkog panela) „nadgledalo“ je život 60.000 Nemaca. Jedan od zaključaka glasi: altruistički ciljevi važniji su od novca. Porodica, socijalne aktivnosti, religija, pa i posao, nazivaju se „dobrim mogućnostima“ na putu ka sreći.

Psiholozi već decenijama pokušavaju da pronađu odgovor na pitanje šta je siguran put ka individualnoj sreći. 70-tih godina se verovalo da su ljudi skloni, sami sebi da nametnu određeni nivo sreće, kojem bi se uvek vraćali, nezavisno od uspona i padova u životu. Naučnici to nazivaju „set point“ teorijom. Drugim rečima, do sada se uglavnom verovalo da na sreću u životu ponajviše utiče genetika u kombinaciji sa iskustvima u detinjstvu.

"Set point" teorija nije primenjiva kod svih

Iskustva tokom detinjstva

Iskustva tokom detinjstva

Gert Vagner je ekonomista, saradnik je nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja u Berlinu, ali i Maks Plank instituta. Jedan je od autora studije koja je nedavno objavljena u nemačkoj stručnoj literaturi. On tvrdi da bi se teorija "set point" mogla primeniti na polovinu stanovništva, ali ne i na drugu polovinu, zato što kod ovih drugih osećaj zadovljstva, tokom života, prolazi kroz određene faze i promene.

„Trećinu promena čine negativna iskustva. Bolesti, smrt nekog bližnjeg. Dve trećine promena su pozitivne, ali ipak deluju nekako manje“, kaže Vagner.

Rezultati najnovije studije pokazuju da je ljudima jednostavnije da budu nesrećni, nego srećni. Naročito ako u životu često doživljavaju neprijatne situacije. S druge strane, ljudima teže pada, kada osećaj zadovoljstva treba da poprave, donošenjem „pravih odluka“. Upravo je to segment istraživanja, koje naučnike najviše fascinira.

„Ono što je novo u našoj studiji je analiza izbora koju imate. A zatim i demonstracija da određeni izbori u životu imaju uticaja i da menjaju okolnosti.“

Važno je definisati prioritete?

To znači da je ono što su ljudi ionako skloni da definišu kao prioritet u životu, zapravo ključ uspeha na putu ka sreći. Zaključak ne predstavlja neko veliko iznenađenje, ali naučnici ipak poručuju:

„Društveni ciljevi su daleko važniji od materijalnih. Uostalom da biste bili zdravi, važno je da na tome i radite, tj. tako što biste mogli da se bavite sportom na primer.“

Zvuči logično – ali da li je zaista tako lako biti srećan? Gotovo svakog dana, svi se mi trudimo da budemo srećni. Radimo sve ono za šta verujemo da će nas činiti srećnim.

u nastavku: Izbegavajte neurotične

DW.COM