Postepeni oporavak EU | Evropa | DW | 06.05.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Postepeni oporavak EU

Privreda Evropske unije nastavlja da se postepeno, ali stabilno oporavlja. Nastavak pada očekuje se samo na Kipru i u Hrvatskoj. U naredne dve godine EU očekuje brži pad broja nezaposlenih kojih je trenutno 25,7 miliona.

Evropska unija očekuje nastavak postepenog privrednog oporavka koji je započeo pre godinu dana kada je zaustavljena najdublja recesiju u istoriji Unije. U Evropskoj komisiji napominju da je privredni oporavak EU zasnovan na dubokim strukturnim reformama koje su preduzele, kako Unija u celini, tako i zemlje-članice ponaosob. Istovremeno, Brisel upozorava na neophodnost daljeg pridržavanja dogovorenih ekonomskih mera kako bi se osnažio i raširio početni ekonomski rast.

„U Evropskoj uniji predviđen je rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,6 odsto u 2014. godini i dva procenta u 2015. godini. Kada je reč o 18 članica evrozone, taj rast će ove godine biti 1,2 odsto i popeti se na 1,7 sledeće godine“, izjavio je potpredsednik Evropske komisije Sim Kalas. U svojoj prolećnoj ekonomskoj prognozi, Evropska komisija očekuje nastavak stabilnog privrednog rasta u vodećim evropskim ekonomijama, ali i jačanje ekonomskih aktivnosti u onim zemljama-članicama koje su najviše bile pogođene ekonomskom krizom. Rast nemačke privrede od 1,8 odsto ove i dva procenta sledeće godine biće zasnovan u najvećoj meri na povećanoj domaćoj potražnji. Domaća potražnja je motor postepenog privrednog napretka i u Francuskoj od jedan procenat ove i 1,5 procenata sledeće godine.

Siim Kallas EU Kommissar Verkehr Flugverbot Vulkan

Potpredsednik Evropske komisije Sim Kalas

„Oporavak italijanske privrede vođen je izvozom, a holandski investicijama. Jak privredni rast od 2,7 procenata u Velikoj Britaniji i Poljskoj takođe je zasnovan na pojačanoj unutrašnjoj potražnji. Letoniju, Litvaniju i Švedsku takođe očekuje značajan, a Dansku, Estoniju i Finsku postepen privredni oporavak“, najavljeno je u Briselu.

Hrvatska i dalje u recesiji

Evropska komisija posebno naglašava važnost jačanja ekonomskih parametara u zemljama koje su bile uključene u evropske programe pomoći kao što su Irska, Španija i Portugalija, čija je vlada juče (4.5.) objavila da je ispunila uslove i ciljeve programa. Uprkos trenutnoj političkoj turbulenciji u Ljubljani, Evropska komisija navodi da su se ekonomske prognoze popravile i za Sloveniju.

„Evropska unija očekuje da se ta politička nestabilnost okonča, kao i moguće promene na čelu države, i da Slovenija, kao zemlja-članica evrozone, ostane predana preuzetim obavezama“, poručio je komesar Kalas.

Istovremeno, u sedištu Evropske komisije u Briselu, navedeno je da se recesija nastavljena jedino na Kipru i u Hrvatskoj, gde su, prema rečima, Kalasa „identifikovane potrebe za ozbiljnim reformama“. Procenjuje se da će Hrvatska u ovoj godini zabeležiti pad BDP od 0,6 procenata, dok se „skromni“ privredni rast od 0,7 odsto očekuje tek sledeće godine.

„Vidimo da postoje problemi u Hrvatskoj, gde se očekuje privredni pad šestu godinu zaredom. Negativna revizija privrednog rasta (Evropska komisija je u prethodnom izveštaju predviđala rast hrvatskog BDP od 0,5 procenata u ovoj godini) zasnovana je na konsolidacionim merama koje je Vlada u Zagrebu preduzela kako bi ispunila obaveze iz procedura za smanjenje prekomernog deficita. To su mere koje, dugoročno gledano, donose dobit i koje je bilo neophodno preduzeti. Naši pokazatelji hrvatskog deficita se popravljaju u narednoj godini. Na vladi je da primeni reforme, pojača konkurentnost i održi zemlju u stabilnim fiskalnim okvirima“, poručio je potpredsednik Evropske komisije Sim Kalas.

U Briselu ocenjuju da pad BDP u Hrvatskoj proizilazi iz slabe domaće potražnje, pri čemu bi osobna potrošnja građana ove godine trebalo da padne za 1,3 procenta. Evropska komisija očekuje i porast stope nezaposlenosti u Hrvatskoj, sa 17,2 na 18 procenata u 2015. godini.

Istovremeno, na nivou evrozone očekuje se pad nezaposlenosti sa 11, 8 odsto ove i 11,4 procenta sledeće godine.