1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

„Postdejtonska“ konferencija za Bosnu

Poslanica Zelenih Mariluize Bek piše u listu Frankfurter algemajne cajtung o situaciji u Bosni i Hercegovini i ukazuje na dugogodišnje zanemarivanje Bosne od strane međunarodne zajednice.

default

Protesti tokom pregovora ispred vojne vaze Butmir kod Sarajeva

Bekova podseća da se već dugo u Briselu i drugim prestonicama EU raspravlja o tome kada će biti moguće ukinuti Visokog predstavnika i zameniti ga običnim šefom delegacije EU.

„Posledica te javne debate jeste političko slabljenje institucije Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. Ta politička poruka otežava položaj svih onih u Bosni koji žele jedinstvenu državu koja bi bila kvalifikovana za prijem u Evropsku uniju i podstiče agresivnost svih koji su protiv takve države. Među njima se posebno ističe predsednik Republike Srpske Milorad Dodik koga je Zapad smatrao demokratom. On preti referendumom o otcepljenju i njegov cilj je de fakto nezavisna RS.

Sada EU i Sjedinjene Američke Države pokušavaju da iznude neke rezultate pregovora. Njima bi trebalo da se prevaziđe dejtonski status i stvore pretpostavke za početak pregovora o prijemu u EU. Međutim, Visoki predstavnik nije uključen u te pregovore i tako je ponovo zaobiđena institucija koju su same te zemlje stvorile.

Dugogodišnje zanemarivanje Bosne od strane međunarodne zajednice, nebriga o njenoj istoriji i njenom trenutnom stanju pokazuju se u još jednoj tački. Vodeći računa o čisto tehničkim kriterijumima, EU ukida vize za građane Srbije i drugih zemalja zapadnog Balkana, ali ne i BiH. Time su naročito pogođeni muslimani u BiH, jer nemaju mogućnost sticanja dvojnog državljanstva. Tako ubuduće u EU mogu slobodno da putuju sledbenici Miloševića, Karadžića i Mladića, ali ne i majke iz Srebrenice.

Ne može se očekivati da će na taj način BiH postati zrela za prijem u Uniju. Da bi Dejton bio prevaziđen protivnici zajedničke države moraju izgubiti uticaj. Međunarodna zajednica najzad mora da nauči nešto iz sopstvenih grešaka - možda nam je potrebna jedna ’postdejtonska’ konferencija“, piše u Frankfurter algemajne cajtungu poslanica zelenih Mariluize Bek.

Deutschland USA Streit um Opel Angela Merkel

Merkelova je mislila da je sa Opelom sve dogovoreno

Neuspeh Angele Merkel

Minhenski list Zidojče cajtung bavi se Dženeral motorsom, Opelom i kancelarkom Angelom Merkel i piše:

„Neuspela prodaja Opela jedan je od najvećih neuspeha Angele Merkel otkako je na čelu vlade. Još nikada nije morala na tako ponižavajući način da povuče sopstvene reči. Nakon prve odluke Dženeral motorsa da proda Opel, dve nedelje uoči izbora u Nemačkoj, kancelarka je isticala strpljenje, usredsređenost i jasnost ciljeva kao osnove navodnog uspeha vlade i nje lično u posredovanju prilikom prodaje Opela.

Sada, deluje pre naivno, neobavešteno i izigrano. A ima i ironije u tome što su kancelarku uvek kritikovali da se ne opredeljuje čvrsto, a sada je kritikuju što se prebrzo odlučila za Magnu. Naravno da Dženeral motors nije bio fer prema Merkelovoj. Čovek bi pomalo mogao i da saoseća sa kancelarkom, ali saosećanje zaslužuju pre svega zaposleni u Opelu, ono nije politička kategorija.

U slučaju Opela, Angela Merkel se odlučila za neku vrstu državnog intervencionizma pri čemu su je sa podozrenjem gledali samozvani čuvari čistote tržišne privrede, a doživela je i da joj protivreči sopstveni ministar privrede. Prilikom pokušaja da država postane jedan od privrednih aktera političar mora da uspe ako pokušaju želi da se obezbedi legitimnost i ako se želi da postane primer. Međutim, Merkelova je izgubila, Obama je dobio.

Sledeći put, a situacija je takva da sledeći put ne može da se isključi, kancelarka će biti opreznija. Pri tom iz slučaja Opel može da se nauči lekcija: nije država podlegla privredi, nego je Dženeral motors prethodno na neki način prisvojio državu, na način koji u Nemačkoj liberali i privredno krilo stranaka Unije osuđuju kao neosocijalizam. Naime, u Nemačkoj se krediti i garancije u visini od četiri milijarde evra smatraju smrtnim grehom. Međutim, Obamina vlada je u Dženeral motors uložila pedeset milijardi dolara poreskog novca. Tu je pragmatizam bio brat kapitalizma.“

Putarina na nemačkim autoputevima!?

Symbolbild Autobahn, Bildergalerie 100 Gründe für Deutschland

Ko sme da uvede putarinu na nemačke autoputeve?

Da je pao meteor usred Nemačke verovatno se ne bi podigla tolika prašina koliku je podigla izjava ministra saobraćaja Petera Ramsauera da bi možda trebalo razmisliti o uvođenju putarine na autoputevima – izjava koju je gotovo istog časa povukao. Tim povodom list Zidvest prese piše:

„Retko kada je neki ministar tako brzo povukao izjavu kao Ramsauer – najzad, kancelarka je tokom predizborne kampanje jasno rekla da neće biti putarine. To je zapisano i u koalicionom ugovoru.

Inače, zagovornici putarine kažu da ona ne bi opteretila nemačke vozače, jer bi bio smanjen porez na automobile i gorivo. Ceh bi platili stranci. To je popularno, ali tako se razgovara u kafani. Naime, učešće stranih automobila u saobraćaju na nemačkim autoputevima nije 20 odsto, kako tvrdi političar CDU, nego pet odsto. A primer putarine za kamione pokazuje da obračun naplate odnosi petinu prihoda.

Političarima koji se zalažu za putarine nije do pravde, nego do novca koji bi da ulože u puteve. Pošto za to nedostaju prihodi od poreza, ceh bi trebalo da plate vozači. O tome bi moglo da se raspravlja, ali pošteno. Nema smisla smanjivati porez, da bi se uzelo na drugoj strani. A ako se već uzima trebalo bi na minimum smanjiti troškove birokratije. Za to postoji jednostavan način: ukoliko se poveća porez na gorivo više će platiti oni koji mnogo voze i voze velike automobile.“

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 06.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KPoI
  • Datum 06.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KPoI