Poslovni ljudi kao inspiracija za film

Filmski festival u Minhenu je drugi festival po veličini u Nemačkoj, posle Berlinala a što se tiče programa mnogi smatraju da je i najzanimljiviji. Pored mnogih međunarodnih produkcija na ovom festivalu se svake godine premijerno prikazuje veliki broj filmova iz nemačke produkcije.

U programskoj sekciji „Novi nemački filmovi“ ove godine se našlo 13 filmova. Taj deo programa se već dugi niz godina smatra za jedan od najbitnijih na festivalu, zato što međunarodna publika, bez uobičajenog crvenog tepiha, ima priliku da vidi šta ima novo u nemačkim bioskopima. Ove godine se izdvojila jedna tema, naime, veliki broj reditelja se bavio problemima poslovnih ljudi.

Bumbar

„Naučnici su saznali, da bumbari zbog svoje debljine i kratkih krila uopšte ne mogu da lete. Ali: bumbari sami to ne znaju i zato lete!“

Duhoviti dijalozi dominiraju u filmu „Bumbar“ debitanta Sebastijana Šterna. U središtu radnje nalazi se jedan prodavac, koji ženama prodaje kozmetičke proizvode. Kako bi pospešio prodaju obnavlja neka ranija poznanstva.

„Imao sam ideju da to bude takozvani ’zastupnik kozmetike’, jer sam čuo, a čak i doživeo u svojoj okolini, da se ljudi time zaista bave. Čuo sam i različite tragikomične priče. Prodavci moraju da nauče kako da priđu ženama i udele im komplimente. Oni to moraju da rade čak i kada su njihove poznanice u pitanju zato što su i one potencijalni kupci. Ta tema je interesantna zato što korišćenje prijateljstava i poznanstava za što bolji uspeh u poslu, sa sobom povlači određenu dozu ogorčenosti“, kaže Sebastijan Štern.

Povećavanjem poslovnog pritiska veliki broj ljudi gubi svaku vrstu stidljivosti i skrupula. To je ujedno i tema velikog broja nemačkih igranih filmova. A pritisak je u celom društvu zaista sve veći! U globalizovanom poslovnom svetu, koji sve više zahteva od pojedinca, mnogi ne uspevaju da opstanu. To je vidljivo u raznima društvenim sferama.

Ispod tebe grad

U filmu “Bumbar” reč je o malom prodavcu, u filmu Kristofa Hohojzlera „Ispod tebe grad“ u pitanju je direktor upravnog odbora jedne velike banke.

„Bitno je koliko ’Graf’ zaista vredi? A to znači: koliko na kraju moramo da platimo, i kako ćemo sve to da finansiramo na bezbolan način? To od vas želimo da saznamo! – Biće malo bučno, ali hajde da probamo!”

Mada dijalog bankara zvuči smireno i hladnokrvno, reč je o beskrupuloznosti globalnog poslovnog miljea. Iza fasada smirenih menadžera sve gori i Hohojzlerov film to jasno prikazuje. Reč je o ljubavnoj priči zbog koje se raspada čitava emotivna konstrukcija jednog bankara.

Reditelji Štern i Hohojzler su odabrali različite žanrovske strukture. U prvom slučaju je reč o komediji o autsajderu, dok drugi bankare prikazuje koristeći jasne i hladne, melodramske slike. Obojica se koriste konvencionalnom dramaturgijom.

Sutra je život

Sasvim drugi pristup ima Aleksandar Ridel. U filmu „Sutra je život“ on poslovni život modernog čoveka prikazuje kroz dokumentarnu formu. „Sutra je život“ je igrani film, koji deluje kao dokumentarni. Reč je o fascinantnoj mešavini stilova. Ridel upoređuje priče trojice protagonista, četrdesetih godina, koji nisu uspeli u poslu ili stoje pred novim početkom. Kod Ridela je prisutna indirektna kritika ekonomskim prinuda današnjice.

„Da, u pitanju je kritika. Ja bih sebe opisao kao političkog filmskog stvaraoca, koji ne maše crvenom zastavom upirući na problem. Kritika je vidljiva kroz likove“, kaže Aleksandar Ridel.

Reditelji u Nemačkoj su očigledno našli temu 2010. godine. Možda se radi o reakciji na ekonomsku krizu i teškim ekonomskim vremenima u Nemačkoj. Filmski stvaraoci reaguju na odbacivanje globalizovane svetske privrede, što na kraju naravno utiče i na pojedinca. A ti pojedinci su glavni likovi u nemačkim filmovima.

Nemački film se trenutno ne plaši da malo dublje zadre u mehanizme modernog poslovnog sveta, ekonomsko odbacivanje i pohlepu globalnih finansijskih interesa. Reditelji se u svojim filmovima bave žrtvama, pojedincima, koji, čini se, gube tlo pod nogama…

Autor: Johen Kirten / Željka Bašić-Savić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković