"Poslednji boj na Kosovu"

"Ziddojče cajtung" u tekstu sa slikom jednog novootvorenog hotela u Prištini koji na reklamnom posteru poziva goste da "podrže nezavisnost Kosova" opisuje pripreme kosovske Vlade oko proglašenja nezavisnosti. Čak su tri predloga za novu zastavu, na kojoj će dominirati plava boja. Prema Ahtisarijevom planu, zastava mora da odražava multietnički karakter Kosova, te ne bi smela da izostavi nacionalne simbole Albanaca i Srba, dvoglavog crnog, odnosno belog orla. A dok ne dobije svoju, Kosovo će koristiti evropsku himnu, Betovenovu Odu radosti. Scenario proglašenja nezavisnosti 17. februara, razvile su američke i evropske diplomate. U nedelju ne zaseda Savet bezbednosti UN, čime će Rusija biti sprečena da sazove hitnu sednicu. Za vikend srpska skupština planira zasedanje. Više je nego sigurno da će Srbija anulirati odluku o nezavisnosti. A za ponedeljak se očekuje krizni sastanak Tadića i Koštunice. Neki analitičari govore o padu Vlade, što bi išlo u prilog većini političara. Jer niko ne želi da bude na vlasti, kada Kosovo polje bude izgubljeno", piše "Ziddojče cajtung."

A "Frankfurter algemajne cajtung" piše da su trenutno u pripremi dve misije na Kosovu. Jedna je medjunarodna civilna kancelarija, koja će nadgledati primenu Ahtisarijevog palna, i premda zapadne diplomate umanjuju značaj ove misije, njen šef Holandjanin Piter Fejt, imaće velika ovlašćenja. A koja, tačno je opisano u Ahtisarijevom predlogu, čiju brošuru trenutno čitaju sve diplomate u Prištini. A druga misija u sopstvenoj režiji EU, ESDP, sa 1800 policajaca i sudija biće znatno brojnija, i njen glavni cilj biće jačanje vladavine prava na Kosovu. Nove misije nalaze se na putu u nepoznato, jer za njihovo medunarodno prisustvo ne postoji mandat UN", prenosi "Frankfurter algemajne cajtung."

A tema o kojoj pišu svi veliki listovi jeste govor turskog premijera Erdogana u Kelnu:

"Di Velt" piše da je Erdogan prebrzo uporedio požar u Ludvigshafenu sa onim u Solingenu iz 1993. Time je ukazao na rasistički motiv, koji do sada još nije utvrdjen. A govorom u Kelnu pred 16.000 Turaka upozorio je njegove sunarodnike u Nemačkoj na problem asimilacije, koju je nazvao "zločinom protiv čovečnosti." Niko pre njega nije se borio za približavanje Turske Evropskoj uniji. Ali to ne opravdava ton njegovog govora. Ona jeste bila pokušaj da integraciju Turcima u Nemačkoj učini privlačnijom, ali taj pokušaj je propao njegovom demonizacijom asimilacije", zaključuje "Di Velt".