Poslednja opomena za BiH | Politika | DW | 14.11.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Poslednja opomena za BiH

Najava suspenzije bezviznog režima EU uplašila je političare ali i obične građane BiH. Vlasti moraju da preduzmu dodatne napore za smanjenje broja azilanata. Suspenzija bi imala političke posledice i udaljila BiH od EU.

Ako ne bude smanjen broj potražilaca azila, građani Bosne i Hercegovine ponovo bi mogli da stoje u redovima za vize. Na nedavnom sastanku u Briselu od zvaničnika BiH je zatraženo da preduzmu neophodne mere za suzbijanje zloupotrebe bezviznog režima. Samo u oktobru 2012. godine, u Nemačkoj je 630 državljana BiH zatražilo azil. U istom periodu, azil je u toj zemlji zatražilo 2.673 državljana Srbije te 1.350 državljana Makedonije.

„Od kolega iz Evropske komisije dobili smo poslednje upozorenje pred određene probleme koje bi mogli da imamo, kao što ih danas imaju Srbija i Makedonija, zbog povećanog broja 'lažnih azilanata'“, kaže šef monitoring tima BiH za praćenje bezviznog režima Bakir Dautbašić.

Nema beneficija za azilante

„Poslednja opomena“ izrečena je u kontekstu najava privremene suspenzije bezviznog režima za države zapadnog Balkana. Kako je među azilantima najviše Roma, Evropljani insistiraju na aktivnijem angažmanu država regiona u procesu socijalne uključenosti te populacije. Dautbašić kaže da je na sastanku u Briselu jedino BiH predstavila konkretne projekte u tom smislu.

„Mi ne možemo da zaustavimo sve one koji krenu da traže azil po zemljama Evropske unije, ali svi, posebno lokalne zajednice, možemo da učinimo mnogo na njihovom što boljem informisanju. Ono što bi svi trebalo da znaju jeste da im podnošenje zahteva za azil ne može doneti apsolutno nikakve beneficije“, kaže Dautbašić.

„Poslednja opomena“ iz Evropske komisije zabrinula je i građane Sarajeva. Pojedini razumeju motive azilanata, a kritike idu na račun države. „Pogledajte kako narod teško živi i koliko je nezaposlenih. Za to što ljudi žele da odu odavde kriva je država, a ne Evropska unija“, kaže B.S. iz Sarajeva.

Nove mere i rokovi

Analitičari upozoravaju na negativne posledice eventualne suspenzije bezviznog režima. Direktor Instituta za bliskoistočne i balkanske studije Zijad Bećirović veruje da ponovno uvođenje viznog režima za građane zapadnog Balkana ne bi doprinelo približavanju tog regiona Evropi i da su najave iz EU „u funkciji disciplinovanja političkih elita kako bi intenzivnije radile na procesu pridruživanja EU“.

Evropska komisija precizirala je mere koje Bosna i Hercegovina mora da realizuje do februara 2013. godine, uz redovno izveštavanje o postignutom napretku. Mere se, pre svega, odnose na bolju kontrolu granica, razmenu podataka između policijskih agencija, saradnju sa graničnim policijama regiona, i zatvaranje prelaza podobnih za ilegalne prelaske granica.

Autor: Samir Huseinović, Sarajevo
Odgovorni urednik: Ivan Đerković