„Poslednja bitka“ za Kosovo

Beograd je bio iznenađen odlukom suda u Hagu koju je 22. jula izneo predsednik tog suda Hisaši Ovada: „Proglašenje nezavisnosti Kosova od 17. februara 2008. na krši međunarodno pravo.“ Potrajalo je neko vreme dok se nije našla pogodna interpretacija, a ona glasi: Međunarodni sud u Hagu je za deklaraciju rekao da je u skladu međunarodnim pravom, ali ništa nije rekao o samoj nezavisnosti. Tako su Srbija i Kosovo izveli sasvim suprotne zaključke o mišljenju suda u Hagu. Za Kosovo i većinu zapadnih država to predstavlja kraj debate o kosovskoj nezavisnosti. Srbija je odlučila da nastavi borbu za Kosovo.

Vlada Srbije želi da na generalnoj skupštini UN, početkom septembra ponese rezoluciju u kojoj se zahteva „rešenje za sve sporne teme prihvatljivo za obe strane“. U te teme, po mišljenju Beograda spada i nezavisnost Kosova.

Ko je glavni: Njujork ili Brisel?

Za prihvatanje Rezolucije dovoljna je jednostavna većina. S obzirom da se uzdržani glasovi ne broje, srpska diplomatija se trenutno energično bori za one koji su još neodlučni. Do sada su Kosovo priznale 62 članice UN – od ukupno 192. To znači da prihvatanje rezolucije nije isključeno. Pitanje je samo da li bi to bio uspeh za Srbiju.

Jer Njujork će biti „glavni“ samo jedan dan, a 364 dana u godini je to Brisel. A tamo se nerado gleda na to kako Srbija unosi raskol među članicama EU. Beograd ima bliske odnose sa Španijom, Grčkom, Kiprom, Slovačkom i Rumunijom - dakle onim državama koje nisu priznale Kosovo.

Kada Svazilend ili Vanutu priznaju Kosovo, (kao što je to bio slučaj prošle sedmice) Beograd od toga ne zaboli glava – ali pet članica EU koje i dalje ne priznaju Kosovu – zlata su joj vredne. Bez obzira na to što je razlog za takav stav unutrašnjopolitičke prirode u svakoj od tih zemalja.

S obzirom da je cilj Srbije ulazak u Evropsku Uniju, postavlja se pitanje da li ima smisla sarađivati sa 5 članica protiv ostalih 22. Srpski političari u internim razgovorima ističu da im je potrebna ova poslednja bitka pred UN, kako bi domaćoj publici mogli da kažu da su učinili sve moguće kako bi spasili Kosovo. Posle toga, bez obzira na ishod, mogu se praviti kompromisi i voditi pragmatična politika.

Zapad ne veruje Tadiću

Zapadne diplomate se pitaju da li se može verovati Tadiću, koji je moćniji nego što je njegov ubijeni prethodnik Đinđić ikada bio. „Tadić ima više manevarskog prostora nego što kaže. Međutim on ga ne koristi, mada bi ga opozicija podržala u promeni kursa“ – rečeno je u delegaciji Gida Vestervele-a koji je u petak završio trodnevnu turneju po Balkanu, u okviru koje je bio i u Beogradu.

u nastavku: Predlozi MKZ zs sever Kosova

Interesantna je, s tim u vezi, u četvrtak objavljena studija Međunarodne krizine grupe (ICG), koja u svojim izveštajima, često, umesto da opisuje, pokušava da vodi politiku.

Međunarodna krizna grupa u središtu sukoba vidi sever Kosova. ICG procenjuje da tamo živi 45.000 Srba koji ne žele da imaju ništa sa albanskom većinom i Kosovskom državom, baš kao što je to svojevremeno bio slučaj sa Albancima na Kosovu.

Međunarodna krizna grupa navodi više mogućih rešenja za ovaj „zamrznuti sukob“. Jedno od njih je da se severu da široka autonomija, sa regionalnim parlamentom, sopstvenom policijom, poreskom i carinskom službom. Kosovski Srbi to i onako već de fakto imaju.

Preševska dolina za Sever Kosova?

Druga mogućnost je, a nju je i Međunarodna krizna grupa ranije sistematski odbijala – razmena teritorija. Preševska dolina Kosovu – Sever Kosova Srbiji. Vrlo često je ukazivano na opasnost ove ideje. Kako bi na to reagovali Srbi i Hrvati u Bosni, Mađari u Vojvodini, Albanci u Makedoniji, Grci u Albaniji, Turci u Bugarskoj…? U šta bi se pretvorio Balkan? Međunarodna krizna grupa smatra da najnovija istraživanja pokazuju da razloga strahovanja više nema… Bilo bi lepo kada bi Međunarodna krizna grupa saopštila gde su vršena ta „najnovija istraživanja“, ali to nije bilo moguće saznati…

Saznaje se samo da su zvanični Beograd i Priština Međunarodnoj kriznoj grupi potvrdili da su o razmeni teritorija – makar razmišljali. Međutim mnogo realnije zvuči predlog da Srbija i Kosovo otvore stalna predstavništva u glavnim gradovima i započnu pregovore o projektima koji se tiču obe zemlje (saobraćaj, snabdevanje strujom…) To će ionako kad-tad morati da urade kako bi ispunile uslov (dobrosusedska saradnja) za ulazak u Evropsku uniju.

Za sada se nastavlja bitka Srbije za Kosovo. Srpski političari kažu da bi radije odustali od Evropske unije nego od Kosova. Pa ako, rekli bi neki.

Pripremila Dijana Roščić

Odg. urednik: N. Jakovljević