Poslednja šansa za BiH? | Evropa | DW | 07.11.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Poslednja šansa za BiH?

Evropska unija će 17. novembra još jednom pokušati da usaglasi novu strategiju podrške i pomoći BiH na njenom evropskim putu. U pitanju može biti poslednja šansa, a lideri te zemlje morali bi da je iskoriste.

Brisel je nemačko-britansku inicijativu za pokretanje Bosne i Hercegovine iz višegodišnjeg zastoja na evropskom putu dočekao sa neskrivenim odobravanjem i podrškom. Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, raspravu o BiH zakazala je za prvi sastanak Saveta ministra spoljnih poslova kojim će predsedavati i koji će se održati 17. novembra u Briselu. Visoka predstavnica najavljuje da će ideje iz nemačko-britanskog predloga koji su pokrenuli ministri Frank-Valter Štajnmajer i Filip Hemond (fotografija gore), biti deo šire rasprave svih 28 zemalja-članica koje će pokušati da pomognu BiH da ponovo krene refomskim putem u pravcu članstva u Evropskoj uniji.

„Bosna i Hercegovina ima jasnu evropsku perspektivu, kao i sve zemlje Zapadnog Balkana, i zato je neophodno da nastavi potrebne političke i ekonomske reforme kako bi napredovala na evropskom putu. Taj proces, upravo posle izbora u BiH ima priliku za novi početak i novi zamah i sada je neophodno da EU definiše šta može da napravi kako bi pomogla BiH da se vrati na put napretka“, poručila je portparolka visoke predstavnice, Maja Kocijančić. Taj „novi duh“ reformi bitan je ne samo za evropski put BiH već, na prvom mestu, za bolji život građana BiH, dodaju evropski zvaničnici u Briselu.

Zlatko Lagumdzija und Federica Mogherini Archiv 24.07.2014

Visoka predstavnica EU Federika Mogerini i ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija

U čemu se sastoji predlog?

„Novi početak“ i „novi zamah“ za BiH u evropskim krugovima ocenjuje se istovremeno i kao još jedna, možda i poslednja, pružena evropska šansa toj zemlji.“U poslednje dve godine situacija u BiH postala je zaista loša“, kaže za Dojče vele Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost (ESI) i dodaje: „Država je izgubila novac od evropske pretpristupne pomoći, napravila je 'nula' napretka, od Evropske komisije dobila je možda i najgori izveštaj ikada, a povrh toga dogodile su se i poplave. Nadam se da će ovoga puta tamošnji lideri reći: U redu, ovo nam je možda poslednja šansa, bolje da je iskoristimo.“

U Evropskoj inicijativi za stabilnost smatraju da nemačko-britanska inicijativa ima dobre šanse da bude prihvaćena od strane zemalja članica Unije. Predlog je da se nova vlast u BiH, odmah po formiranju, obaveže na širok reformski program koji bi trebalo da sastavi zajedno sa EU, a koji bi se odnosio na postojanje demokratskih i funkcionalnih institucija, poštovanje ljudskih prava i ono što je i za EU i BiH u ovom trenutku veoma bitno – uspostavljanje funkcionalne tržišne ekonomije. Zajedno sa Evropskom komisijom nova vlast u BiH bi trebalo da počne da radi na novouspostavljenim prioritetima, a EU bi stavila na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju za BiH. To bi zemlji donelo više novca, otvorila bi se šansa za podnošenje zahteva za kandidatski status i stvari bi krenule sa mrtve tačke. Uslov primene presude u slučaju „Sejdić-Finci“ time bi bio privremeno odložen.

Westbalkan Konferenz 05.11.2014 Berlin

Ministri spoljnih poslova Zapadnog Balkana na sastanku u Berlinu 5.11.2014.

„Prošla godina pokazala je da je trenutna primena te presude vrlo teška i da za to još nisu stvoreni uslovi. Insistiranje na tome je samo onemogućilo da se radi na drugim reformama koje je moguće postići“, objašnjava Štiglmajer i podseća da je i odlaganje primene presude „Sejdić-Finci“ i ranije postojalo kao opcija za „odglavljivanje“ BiH iz zastoja u procesu evrointegracija: „BiH će morati da se uskladi sa tom presudom Evropskog suda za ljudska prava, ali to nije stvar za početak. To se može uraditi pošto se druge stvari, na kojima je lakše napredovati, postignu“, ocenjuju u Evropskoj inicijativi za stabilnost.

Primena presude „Sejdić-Finci“ odložena do daljeg?

Ideju o takvom „novom evropskom pristupu“ pozdravio je i zvanični Zagreb, naglasivši da je to nešto što je Hrvatska predložila i pokrenula još početkom ove godine. Tada se iz Evropske unije mogao čuti stav da neće biti „spuštanja lestvice“ kada su u pitanju uslovi za stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa BiH, od kojih je prvi bio upravo primena presude „Sejdić-Finci“. Evropska unija je najavljivala i da neće priznati izbore u BiH bez izmene u Ustavu koju donosi presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Na pitanje da li takva promena prioriteta, stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i priznavanje izbora bez ispunjenog uslova „Sejdić-Finci“ utiče na kredibilitet evropske politike prema BiH i uopšte politike proširenja, u Evropskoj inicijativi za stabilnost zaključuju: „Kredibilitet je i u samoj činjenici da je danas teže postati članica Unije nego što je to bilo pre 20 ili samo deset godina. Ali to je i dalje moguće. Hrvatska je uspela, uspeće i Srbija i Crna Gora, i nadam se jednog dana i BiH. Ono što nije smisleno, jeste da, ako shvatite da jedan uslov postaje kontraproduktivan, vi to ne promenite. Kada se shvati tako nešto, dobro je preuzeti odgovornost, priznati i promeniti stvari“, zaključuje u razgovoru za Dojče vele Aleksandra Štiglmajer.

Ako je Evropska unija shvatila da postoji novi put za izlazak Bosne i Hercegovine iz „pat pozicije“, ono što ostaje kao pitanje jeste da li će i politički lideri BiH ovoga puta prepoznati i prihvatiti svoj deo odgovornosti za napredak svoje zemlje i naroda ili će i ovoga puta od njih stići samo prazno obećanje i potpis bez ikakvog značenja?