1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Novi video-prilozi
U fokusu
Srbija i regionJevreji u EvropiZapisi sa Ušća

Poslednja šansa za Dohu

Peter Deselers21. jul 2008.

Ove nedelje u Ženevi zasedaju ministri trgovine iz 40 zemalja. To je ujedno i poslednja šansa da se uspešno završi takozvana Doha runda pregovora o svetskoj trgovini, između 152 države a oko još uvek 200 spornih tačaka.

https://p.dw.com/p/Eg3K
Komesar za trgovinu Evropske unije Piter Mendelson istakao je da je potrebno uspešno okončati takozvanu Doha rundu
Komesar za trgovinu Evropske unije Piter Mendelson istakao je da je potrebno uspešno okončati takozvanu Doha runduFoto: AP

Na osnovu novog sporazuma o svetskoj trgovini zemlje u razvoju lakše bi prodavale svoje poljoprivredne proizvode u razvijenim zemljama i zauzvrat bi otvorile tržišta za njihove industrijske proizvode. O tome, od sastanka u Dohi, u Kataru, pre sedam godina pregovaraju 152 države i ostalo je još 200 spornih tačaka. Na primer, da li će EU smanjiti subvencije seljacima za 75 ili 85 procenata.

Dobro za sever, loše za jug

O tome Harald fon Vicke sa berlinskog univerziteta Humbolt kaže: "Cene su visoke i zato je verovatno da će Evropska unija, SAD i druge zemlje koje subvencionišu seljake pristati da glasaju za liberalniji sistem trgovine poljoprivrednim proizvodima“.

Naime, kada su cene visoke, kao što je to trenutno slučaj, seljacima nije potrebna značajnija pomoć. Tobijas Rajhert iz nemačke nevladine organizacije Džerman voč smatra da su pregovori dobar posao za razvijeni Sever i loš za siromašni Jug:

"Kada je reč o trgovini poljoprivrednim proizvodima nerazvijene zemlje su i dalje na šteti. Istina, ona je nešto manja. Subvencije su manje direktne, a više indirektne – dakle, seljak ne dobija 50 evra po toni izvezene pšenice, ali dobija pomoć prilikom ulaganja u zgrade ili opremu. I to je nelojalna konkurencija“.

Prepoloviti carinu

Velikih sporova biće i oko carina kojima industrijski razvijeni štite seljake, a nerazvijeni svoju industriju. Predsednik Udruženja nemačkih seljaka Gerd Zonlajtner smatra da je neprihvatljivo da se carine prepolove i kaže: "Imamo velikih problema zbog uvoza šećerne repe i govedine i u zavisnosti od smanjenja carinske stope šteta za nas može biti između 15 i 30 milijardi evra“.

Zato se zahteva da se carine ne smanje generalno, nego samo za određene proizvode. I zemlje u razvoju imaju svoje zahteve. Indija, jedan od najuticajnijih pregovarača zemalja na putu ubrzanog razvoja, najavila je da neće pristati ni na kakav sporazum na osnovu koga bi bio liberalizovan uvoz u auto-industriji, mašinogradnji ili hemijskoj industriji. Međutim, razvijeni žele da se upravo ti delovi tržišta otvore za njihove proizvode i američki predsednik Džordž Buš uslovljava potpisivanje sporazuma tim ustupcima.