Posledice štrajka železnice

U pitanju je najveći štrajk u istoriji nemačke železnice. Norbert Benzel, šef teretnog saobraćaja kaže:

„Iz prošlog štrajka izvukli smo pouke i cilj nam je da na istoku zemlje održimo minimalni saobraćaj, na zapadu onaj osnovni. Sindikat GDL je jači na istoku i poslednji put tamo je gotovo bio paralisan saobraćaj“, kaže Benzel.

Neke kompanije tako su organizovale proizvodnju da zavisi od redovnih isporuka železnicom. Na primer, Porše ima voz koji u njegovu fabriku u Lajpcigu svakog dana iz Slovačke dovozi 180 karoserija džipa Čejen. Ako voz ne stigne, proizvodnja staje, jer u skladištima nema karoserija.

Mreža pruga u Nemačkoj ima 34 hiljade kilometara, svakog dana, uglavnom noću, tim prugama vozi četiri hiljade 800 teretnih vozova. U prvom štrajku nije saobraćalo dvadesetak procenata vozova, ali je ipak bilo potrebno nekoliko dana da se situacija normalizuje, odnosno preveze roba koja se nagomilala pre svega u lukama.

Trećinu robe čine ugalj, čelik i rude, 14 procenata su mineralna ulja i sirovine.

Zbog štrajka stali su i mnogi putnički vozovi. Neposredno pred početak štrajka član Upravnog odbora železnice Karl Fridrih Rauš je rekao:

„Nastojaćemo da u saobraćaju ostane dve trećine vozova na dugim relacijama, pre svega najviše kategorije ICE. Što se brzih vozova IC tiče biće značajno smanjen njihov broj, nudimo obilazne puteve, ali to znači i da će putovanje duže trajati. Svi auto- i noćni vozovi voze po redu vožnje“, izjavio je Karl Fridrih Rauš.